Obmana
Julska topla noć je navirala kradom,
I rasla iz nara i lipine kore.
Na mrtvoj putanji daleko za gradom
Gledah te gde strepiš kô smeh nage zore.
Zaželeh te, vrh nas zova puhor prosu
I presit nagote užagren te zgrabih.
Dah vrućega lišća zapahnu ti kosu.
Zaceri se jasmin šušnjem grana slabih.
Usne piše usne. Meni toga trena
Beše kô da poljub prvi put mi planu,
Vruć i brz kô leptir, rasturen ko pena.
Sa prezrele smrče gust ćilibar kanu.
(Bez datuma)
