Oblak se vije po vedro nebo,
a mladoženja po ravni dvori.
Bogu se moli, rodu se kloni:
„Oprosti meni, moj divni rode!
’Oću da idem u tuđu zemlju, 5
u tuđu zemlju, za tuđu momu!
Tuđa je zemlja tuga golema!
Napomena
Pevala: Milica Antonijević, s. Mužinac.
Reference
Izvor
Banja (rukopisni zbornik), Nota, Knjaževac 1978, str. 164.
