Mlade mome naklale
nasred selo sedenću[1],
nasred selo golemo.
Silni vetri duvali,
oganj selo zapali. 5
Sabraše se kmetove,
uvatiše Stanaju,
donesoše konopci,
da ju mladu obese.
Stanaja ji molila: 10
„Boga vama, kmetove,
nemojte me besite
s tija[2] t’nći konopci.
Bolje mene besete
s moji beli pešćiri, 15
štono sam ji spremala
da si ćitim svatove.
Kada sam ji snovala[3]
zemlja je se zatresla
i unakrs pucala. 20
Kada sam ji belila
viri vetri dunuli
i triput ji poneli.
Toj je mene pokaz[4] bil
za kvo[5] spremem pešćiri.”
Obesiše Stanaju 25
nasred selo golemo,
s njojni[6] beli pešćiri.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zapisano 1965. godine od Marije-Mike V. Stanojević.
