OBILIĆ

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
OBILIĆ
Pisac: Mita Popović


MitaPopović.jpg




       OBILIĆ
             
„Miloše, Miloše,
     Neka ti je prosto!
Živ ni jedan čovek nije
      Još za navek ost'o, —
     Pa nek ti je prosto!

Ko je živet' znao
     Znaće i umreti;
Ta sa mene, neuzdanče,
     Ne ću te prokleti —
     Znaću i umreti.

Ali sa izdajstva
     Bog neka ti sudi!
Iadajicu tek preziru.
     Tek žigošu ljudi —
     Bog neka ti sudi!

Na zdrav, mili zete,
     Zdrav i živ mi bio!
Al zdravica poslednja je
     Tast što ti je pio,
     Zdrav i živ mi bio!

. . . Od muke, od bola
     Puca srce knezu,
Kad nazdravi tu zdravicu
     Prvom svom vitezu —
     Puca srce knezu.

 „Da lepa ti, care,
     Na zdravici hvala!
Izdajničko crno ime
     Gorka li je šala! —
     Al, za to ti — hvala!

Vidovdan je sutra,
     Vidićemo kneže,
Ko je vera, ko l nevera?...
     Sad zbogom, viteže — —
     Vidićemo, kneže!“

Ode . . . ali šnjime
     Ide jad i tuga;
Ode Miloš, pa si zove
     Dva verena druga —
     Da ga mine tuga.

„Vitezovi, druzi
     Ivane, Milane!
Zeman dođe, da se munja
     S čelikom sastane —
     Ivane, Milane!

Idem, da se svetim
     Azijatskom zveru,
Što mi kletom nogom gazi
     Narodnost i veru
     Idem besnom zveru!“

...“Evo me pred tobom,
     Veliki Murate,
Slavopoji i pobede
     Nek te svuda prate,
     Veliki Murate!

Zloba i ubijstvo,
      Razdor mi dotuži:
Ova sablja i desnica
     Tebi će da služi —
     Srb mi već dotuži.

Evo ti i dara:
     Dva moja prijana —
Čuveni su na daleko
     S junačkih megdana ,
     Dva moja prijana.

Pa pusti mi, care,
     Da ti skuta ljubim,
Pa ubojnom jasnom trubom
     Juriš da zatrubim,
     Kad ti skut poljubim!“

...U čadoru mome
     Zdrav' da si, junače!
Mudro zboriš, iz očiju
     Varnica ti skače —
     Zdrav da si, junače!“

Pokloni se junak ...
     Zaječala truba ...
Miloš cara rasporio
     Od dole do zuba —
     Kad zaječa truba!

„Vitezovi, druzi,
     Ivane, Milane!
Da skočimo još jedared
     Na noge lagane —
     Ivane, Milane!

Da lijemo tursku
     Krvcu kao vodu!
Da padnemo, propadnemo
     Na spasenje rodu,
     Za krst i slobodu!“

I diže se viska
     I zače se klanje —
Uzalud je Turadiji
     Svako jalakanje.
     Kad se zače klanje.

Lete ruse glave
      Blede i krvave —
K'o da Turke strašni džini
     Seku, kolju, dave —
     Tako lete glave.

Al' zaman junaštva,
     Mača i handžara!
Protiv mora: nema boja,
     Istina j' stara —
     Zaman tu handžara.

I Miloš je pao
      Junački i slavno...
Pa zašto mi dalje pričat?
     To je već odavno,
     Davno bilo, davno!

Al' dok je na zemlji
     Zelenoga luga —
Po celome belom svetu
     Srbi znaćedu ga —
     S dva njegova druga!



Izvor[uredi]

  • Odabrane pesme Mite Popovića, 1874., Nakladom knjižare braće Jovanovića u Pančevu, str. 61-66.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 133 godine.