Noćna svirka
Kad lepa „Gospa“, u ponoćno doba,
Sa puno čežnje zavesu otškrine,
Do nje tad dopru zanošljivi zvuci
S „Gospodinove“ tanke violine.
A u toj svirci drhte bol i čežnja,
Zanos pun strasti i ljubavna seta;
Ko da kaže: „Ta zar nismo mladi?
Pustimo ljubav slobodno nek cveta.“
Koleginice, ljupka, mlada ženo!
Zašto kopniš tako u odaji sama?
Iziđi da vidiš draž aprilske noći!
Zar ti nije teška samoća i tama?
Prozori su moji otvoreni vazda.
Unutra postelja ugodna i meka.
Ruka mi nemarno prevlači vrh žica –
Al` srce...srce... ono na Vas čeka!
„Ta zaboravite prošlost, dužnost, muža!
Dođite amo, lepa mlada ženo!
I u mojim grud`ma žar mlađani tinja,
I moje je srce čežnjom opijeno.
„Il` mislite, možda, ja sam hladna stena,
Da krv ne teče u žalima mojim;
Ne varajte se! Sit sam selskih cura!
Ja bih da Vašu naklonost prisvojim!
„Dođite amo, lepa mlada ženo,
Da srknete ljubav sred noćnoga mira!
Ne bojte se ništa! Jer ima daleko
Od Vašega muža do Krivoga Vira!“
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
I prestadoše zvuci violine,
Kao da čekaju šta će biti sada...
A na prozoru nerešljivo stoji,
Stoji i misli učiteljka mlada.
Da li da ide? A prošlost ? A vernost?
...............................................
Zar da zaboravi na onog čovek?
...............................................
Koji je na njenim devojačkim grud`ma
Sanjao nebo, Boga, rajske dveri;
I čiju ljubav čistu i duboku
Sva večnost ne bi mogla da premeri.
Zar sve da zgazi?... I ona se misli...
Slatka je neka jeza poduhvata;
Misli – i šapnu: „Oprosti mi, Bože!“
Pogleda u noć i otškrinu vrata.
I ko kad ptica, plašljiva i laka,
Raširi krilca u noćnoj tišini,
I ona prhnu i iščeznu nekud,
Preko sokaka – k svojoj „Violini“.
I snažna ruka seoskoga uče
Pojavi se na mah u trenutku tome,
Pridrža pticu, i prozor polako,
Nečujno – tiho zatvori za njome.
I ptice nesta...ptice moje mile!
– Da l` ima Boga i sred noćne tmine?
Tišina... Samo iz izbe dopire
Prigušen, sanjiv drhtaj violine,
Kao kad žica o žicu se tare...
– Al` ćuti, pesmo, dalje ne govori!
Nebo i zemlja spe u tome času!
Samo brz Timok šumi i žubori...
