Nostalgija (D. Vasiljev)
Nostalgija
Sa svakim nam je poljupcem život kraći,
i sa svakim uzdahom što dršće;
i za kraj nas vezuje sve čvršće
svaki pokret kojim se tebe želim dotaći.
I onda, veruj, zalud je sve;
tu nema ništa više da se kaže;
tu ni raskalašno Sunce ne pomaže,
kad već snagu svoju straći.
I kad opaziš dah smrti na vrtu,
i kad osetiš dah smrti na vratu,
videćeš na licu mom jednu crtu
tužnu, nepoznatu...
Nemoj tada da misliš o životu,
koji je svakim danom plići
i već skoro sasvim proš'o;
nego o snu jednom snivaj
koji je poš'o,
ali nikad neće stići...
Da, neće stići.
|