Nokturno

Nokturno Pisac: Federiko Garsija Lorka

Bojim se mrtvog lišća.
Bojim se gaja
punog rose.
Odoh da spavam.
Ako me probudiš,
ostaviću kraj tebe
svoje hladno srce.

„Šta to zvoni
tamo daleko?“
„Vetar u prozorskim oknima,
moja ljubavi!“

Stavio sam ti đerdane
od zorinih dragulja.
Zašto me ostavljaš
na ovom putu?
Ako odeš daleko,
moja će ptica plakati
i zelena loza
neće dati vino.

„Šta to zvoni
tamo daleko?“
„Vetar u prozorskim oknima,
moja ljubavi!“

Nikada nećeš znati,
sfingo od snega
koliko bih te voleo
u svitanjima
kad pljušti kiša
i kad sa suve grane
pada gnezdo.

„Šta to zvoni
tamo daleko?“
„Vetar u prozorskim oknima,
moja ljubavi!“