Novko i Ničko
Pofali se Ajduk-Osman,
Ajduk-Osman ot Zarbince,
Da ugrabi Stanu devojku,
Sestru Novka i Nička.
Pofali se i s’bra družina 5
S’braja je četerese mina
Sve atlije, pusatlije.
Najnapred je Ajduk-Osman.
I po njega Šimšir-aga,
Šimšir-aga samoljački, 10
Po Šimšira Dizdar-aga
Pa pojdoše od Zarbince.
Udariše krz Sobinu,
Da gi vidiv sve devojke,
Sve devojke mlat’ neveste. 15
Pesne pojev puški vrljav,
Pa slegnaše u Pavlovce,
U Pavlovce pobratima,
Pobratima Stanimira.
On gi kani u kuću na ručak. 20
Osman trže pištolj od silava
Ta ubije kmeta Stanimira.
Stanimir ga ljuto kleja:
„Ej Osmane, besno kuče,
„De će ideš da ne dođeš." 25
Pa pođoše Bujanovce,
Sve dva i dva uredeni.
Pesne pojev puške vrljav,
Pa s’ izviče Ajduk-Osman:
„Čujte more svi družina, 30
„Da vrljimo malko rabuš,
„Da zberemo što got pare."
Posedoše Bujanovce,
Malko ništo do šes d'na.
Ta sabraše dosta pare, 35
Pa govori Ajduk-Osman:
„Čuješ li me Šimšir-aga,
„Odovdeka će idemo,
„Će idemo u Oslare,
„U Oslare Novka, Nička, 40
„Će uznemo t'nku Stanu,
Pa pojdoše po Mrtvicu,
Ajduk-Osman ata jaši,
Ata jaši potklimnuje,
Na ata je predremaja, 45
I čudan je s’n videja,
Marava ga probudila.
Pa si vika na družina:
„De viknite dva, i, po dva,
„Jednu pesnu rastvoritu." 50
Pa ga pita Šimšir-aga:
„Što je tebe, Ajduk-Osman?"
„Čuješ more Šimšir-aga.
„Na ata s’m malko predremaja,
„I loš s’m ti s'n sanuvaja, 55
„Saviše se do dva silna orla,
„Od nebesa dori i do mene,
„Izvadiše obe moji oči.“
Pa mu drusto pesme zapojalo,
Samo njega da razveseliv. 60
Pa dojdoše Leosoje dori,
Leosoje na bunara.
Tuj nađoše belu Maru.
Belu Maru posestrimku.
„Daj ni, Maro, malko vodu, 65
„Da pijemo, da idemo;
„Kaži, Maro, bela Maro,
„Deka li je Ničko, Novko
„A sas sestru belu Stanu?"
„El' me pitaš Ajduk-Osman, 70
„El’ me pitaš da ti kažem,
„Oni žnjejev u sret polje,
„A do Brešče drvo ladno."
Pa pojdoše u Oslare,
Pesne pojev puške vrljav, 75
Dočula gi jadna Stana,
Vrlji srpa u kraj međe,
Pa potrča svoji braća.
„Čujte, čujte, mili braća,
„Ete ide Ajduk-Osman, 80
„Mene mladu da me grabi,
„Ne dajte me, mili braća."
„Ja ne boj se, mila sestro,
„Krupno ripni, sitno idi,
„I dodaj ni t’nke puške, 85
„T’nke puške i baruta“.
Trči Stana pa uzima,
Pa uzima t'nke puške,
T’nke puške od šiljače,
Progovara Novko, Ničko: 90
„Ja potrči mila sestro,
„Ja sakrij se u konoplje,
„A mi ćemo da čekamo,
„Da čekamo tursko kuče.“
Dok je Stana pobegnala, 95
Pristasaše Ajduk-Osman,
Ajduk-Osman, Šimšir-aga,
Pa poieka Ajduk-Osman:
„Pritrčite bre kauri,
„Bre kauri Novko, Ničko 100
„Privatite silna ata,
„Privatete, prošetajte,
„Dovedite vašu sestru,
„Vašu sestru belu Staiu."
„Jelaj, jelaj Ajduk-Ooman, 105
„Jelaj ata da t’ pridržim,
„Da ti damo milu sestru."
A kad vide Ajduk-Osman,
Da ga Ničko, Novko čekav,
Da gi čekav s karafiljke, 110
Pušta ata kroz sret njivu,
On povika Šimšir-agi;
„Udri aga, Šimšir-aga,
„Udri oba da gađamo.
Gađa Osman gađa Šimšir 115
Gađav, gađav, ne pogađav.
Dok povika Ničko, Novka:
„Udri brate, da udrimo.
„Da udrimo besni pceta."
Svrati Novko t’nku pušku, 120
Ta pogodi Ajduka-Osman’,
Pogodi ga među obe veđe,
Mrtav pade Osman dole.
Pa i Ničko vrlji svoju pušku,
Ubi konja na Šimširli-agu, 125
Šimšir aga grabna konja,
Grabna konja Ajduk-Osmanovog’,
Ta uzjaa i pobeže kuče.
Dotrčaše drugi Oslarčani,
Oslarčani, tija Bilačani. 130
Pomaaše Turci zulumćari,
Maale gi dori do Maravu.
Ničko Novko njivu se vratiše,
Ajduk Osman' glavu otsekoše,
I njuma gu Vranje ponesoše, 135
U grat Vranje pret Jusein-pašu.
„O, čestiti pašo, Juse’n pašo,
„Dođe Osman sestru da ni grabi,
„Sas četeres mina i družina,
„Ali mi ga njega ubimo, 140
„I eve mu glavu donesomo."
Progovara mudri Juse'n paša:
„Vaš vi fala, moja dobra rajo,
„Što ste toga ajduka ubili,
„Baš vi fala i na vašu veru." 145
Pa gi časti i dobro ugosti,
Džumušlije dva nova šštova;
I gi dade do dve dl’ge puške.
„Na vi puške naka vi se nađev."
