NOVI DANI
Jedna stara radost! Skupili se mali,
Svi sitni i niski, podignuti zlobom,
Pred strahom što ide, naglo, kao vali
Jedne moćne snage koju zvahu robom.
Pleme crnih slugu i skupih ćirica —
Drhti pred protestom što vek ovaj nosi,
Svet savesti gluve iskrivio lica
Pred pitanjem kobnim:“ Šta ćeš ovde?
Ko si?”
“Šta ćeš ovde, ko si, uzdanico smrada,
Gomilo bakšiša i kolevko blata!
Bog sakatih danas prestao da vlada
Ovom zemljom plača i veselog rata!”
I potmuo jauk bogatih pandura
Šiba vazduh strastan... a dan crven teče.
I propada vidik naraštaja štura
U radostan odmor, u mirisno veče.
Jedna stara radost! Dobro trunu mali,
Svi sitni i niski jednim pustim grobom,
Al' strah dalje ide, naglo, kao vali
Jedne moćne snage što je zvahu robom.
Duh zavetne misli i vekovnih snova,
Kao truba pravde ceo narod zove:
I ogromna buna ogromnih okova
Crta novu kartu, piše dane nove.
O, kako je divno to doba pregnuća,
Istorija kad se stvara pred očima!
Svaki sat se vidi kao požar kuća
I duhove slava pleni i otima.
Jedna stara radost! Zora novog dana!
To sjedinjen narod gleda sunce smelo.
Preko groblja malih i groblja tirana
On je dovršio svoje sveto delo.
