Novak na svadbi svoje ljube
Protužil se Novak dobar junak:
“Da već ovo devet godin dana,
kaj sam junak poslužio kralja,
da me nikad ne zaboli glava,
sad me boli glava i srdašce. 5
Jel mi stara na umoru majka,
al’ mi stari na pokopu ćaćko,
al’ mi ljuba za drugoga šeće.”
To začuje najvjerniji sluga,
kako čuje, tako caru kaže: 10
“Boga ti ga, care gospodine,
protužil se Novak dobar junak
da već evo devet godin dana
kaj je junak poslužio kralja
pa ga nikad ne zaboli glava, 15
sad ga boli glava i srdašce,
al’ mu stara na umoru majka,
al’ mu stari na pokopu ćaćko,
al’ mu ljuba za drugoga šeće.”
Još govori care gospodine: 20
“Naj si sedla konja Lastavicu,
pak naj jaše svojoj kući doma,
da on vidi kaj mu doma rade.”
I un jaše svojoj kući doma,
kada jaše čez ‘no polje ravno, 25
a un najde drobane rataje,
se oreju, ništa ne kričiju.
“Već van boga, drobani rataji,
kako vas je volja i nevolja
tak orati, ništa ne kričati?” 30
“Bog te primi, delija neznani,
tako nas je volja i nevolja,
tak orati, ništa ne kričati:
imali smo brata jedinoga,
već je evo devet godin dana 35
kaj naš bratec poslužio kralja,
ne znamo mu žitka ni umritka,
je li umril, al‘ se oženio.
Kuliko nam za brata jedina,
tuliko nam neviste ugodne, 40
cijel dan danas belo ruho kreće,
jutra 'oće za drugoga šetat!”
Lastavica sagradila gnizdo,
došal orle, razmetal je gnizdo,
dojt će junak razmetat će pire! 45
A on ide čez ‘nu vodu ravnu
i un najde dvi neviste mlade,
kako vas je volja i nevolja,
ruho peru, suzice roniju,
“Bog vam ga, dvi neviste mlade, 50
kako vas je volja i nevolja
ruho prati, suzice roniti?”
“Bog te primi, delija neznani,
tako nas je volja i nevolja
ruho prati, suzice roniti. 55
Imale smo divera jedina,
već je evo devet godin danov
kaj naš diver poslužio kralja,
ne znamo mu žitka ni umritka,
al’ je umril, al’ se oženio. 60
Kuliko nam divera jedina,
Još nan više neviste ugodne,
cijel dan danas belo ruho kreće,
jutri ‘oće za drogoga šetat!”
Lastavica sagradila gnizdo, 65
dojt će orle, razmetat će gnizdo,
dojt će junak, razmetaće pire!
A on ide črez ‘nu goru črnu
I on najde stara svoga ćaćka
Vino toči i suzice roni. 70
“Oj moj stari, oj moj tuji ćaćko,
kako vas je volja il nevolja
vince točit i suzice ronit?”
“Bog te primi, delija naznani,
imal jesam sina jedinoga, 75
već je ovo devet godin danov
kaj moj sinak poslužio kralja,
da mu ne znam žitka ni umritka,
jel‘ je umril, al‘ se oženio,
kulliko mi za sina jedina, 80
tuliko mi za snahu ugodnu,
cijel dan danas belim ruhom kreće,
da će jutri za drugoga šetat!”
Lastavica sagradila gnizdo
došao orle, razmetal je gnizdo, 85
dojt će junak razmetat će pire!
Kad se mrka zamrknila nojca,
došal junak konaka prositi.
“Boga van ga, oj moj stari ćaćko,
Pustite me sebi na konaka!” 90
“Bog te primi, delija neznani,
ne morem te na konak primiti,
dojt će simo gizdavi svatovi!”
Si su svati oko stola seli
i med njimi njegva virna ljuba. 95
Još zapiva deluja neznani:
“Pite, jite, gizdavi svatovi,
Moje ljube vodili ne bute!
Evo, ljuba, zlatega prstenka,
kega si mi na poruki dala. 100
Ovo ti je tanjena košulja
koju si mi prvo jutro dala.“
