Novak i Radivoj prodaju Grujicu

0001 Vino pije Novak i Radivoj
0002 U zelenoj gori Romaniji,
0003 Služi njima dijete Gruica.
0004 A kad su se ponapili vina,
0005 Onda reče deli Radivoje:
0006 ”Hej! moj brate, Starina Novače!
0007 ”Ni imamo vina, ni duvana,
0008 ”Nit’ imamo pare, ni dinara.”
0009 Al’ govori Starina Novače:
0010 ”Ne boj mi se, deli Radivoje!
0011 ”Ako nema vina ni duvana,
0012 ”I ako je blaga nestanulo,
0013 ”Mi imamo dijete Gruicu,
0014 ”Kojino je ljepši od đevojke;
0015 ”Obuć’ ćemo ruho trgovačko,
0016 ”Na Gruicu ruho sirotinjsko,
0017 ”Vodićemo dijete Gruicu,
0018 ”Da prodamo u šer-Sarajevu,
0019 ”Pa nek bježi, kada njemu drago,
0020 ”Samo da mi blaga dobijemo;
0021 ”Pa će biti vina i duvana.”
0022 Tome Rade vrlo kail bio;
0023 Pak skočiše na noge lagane,
0024 Obukoše ruho trgovačko,
0025 Na Gruicu ruho sirotinjsko;
0026 Otidoše šeher-Sarajevu,
0027 Da prodaju dijete Gruicu.
0028 Kupuje ga Turkinja đevojka,
0029 Daje zanjga dva tovara blaga:
0030 Ona ode da donese blago,
0031 Vrag donese bulu udovicu,
0032 Udovicu, Džaferbegovicu,
0033 Dade zanjga tri tovara blaga,
0034 I tri konja, šta će nosit’ blago.
0035 Ljuto kune Turkinja đevojka:
0036 ”Vodi roba, Džaferbegovice!
0037 ”Ne bio ti dugo ni za mlogo,
0038 ”Već, il’ noćcu, ili noći dvije!”
0039 Bula vodi roba Dragokupa,
0040 Vodi njega dvoru bijelome,
0041 Pak donese vode i sapuna,
0042 Te okupa dijete Gruicu,
0043 Pak udari nanjga odijelo,
0044 I donese gospodsku večeru.
0045 Sjede Grujo večer’ večerati,
0046 Al’ ne može bula da večera,
0047 Već sve gleda dijete Gruicu.
0048 A kada je po večeri bilo,
0049 Ona prostre mekanu postelju;
0050 Leže Grujo s bulom u dušeke.
0051 Kad u jutru jutro osvanulo,
0052 Uranila Džaferbegovica,
0053 Te iznosi divno odijelo,
0054 I oblači dijete Gruicu:
0055 Na pleći mu udara košulju
0056 Do pojasa od čistoga zlata,
0057 Od pojasa od bijele svile;
0058 Po košulji zelenu dolamu,
0059 Na kojoj je trideset putaca,
0060 Svako puce od po litru zlata,
0061 Pod grъocem od tri litre zlata,
0062 I ono se na burmu otvora,
0063 Te se nosi za jutra rakija;
0064 Po dolami toke i đečerme,
0065 Zlatne toke od četiri oke;
0066 A na noge kovče o čakšire,
0067 Žute mu se noge do koljena,
0068 Pobratime, kao u sokola;
0069 A na glavu kalpak i čelenke,
0070 Jedan kalpak, devet čelenaka,
0071 I deseto krilo okovano,
0072 A iz njega do tri pera zlatna,
0073 Što kucaju Gruja po plećima,
0074 Valja krilo hiljadu dukata;
0075 Donese mu svilena pojasa,
0076 I za pojas dvije Danickinje,
0077 Obadvije u čistome zlatu;
0078 A pokraj njih noža plamenita,
0079 Međ’ kamzama alem dragi kamen;
0080 Dade njemu sablju okovanu,
0081 Na kojoj su tri balčaka zlatna,
0082 Na svakome alem dragi kamen,
0083 Valja sablja tri careva grada.
0084 Tad’ pošeta dijete Gruica,
0085 On sašeta niz tananu kulu,
0086 Pak se šeta po b’jeloj avliji,
0087 Podmetnuo ruke pod pazuha.
0088 Gleda njega Džaferbegovica
0089 Kroz pendžere sa bijele kule,
0090 Pak dozivlje dijete Gruicu:
0091 ”Gospodaru, robe Dragokupe!
0092 ”Što mi šetaš tako neveseo?
0093 ”Al’ ti žališ golemoga blaga,
0094 ”Što sam za te tri tovara dala?
0095 ”Ali konje, što su ga odneli?
0096 ” Ja imadem punu kulu blaga;
0097 ”A imadem pune are konja:
0098 ”Tridest ata, a tridest paripa;
0099 ”Sve mojega starog Džafer-bega,
0100 ”A danas je tvoje, Dragokupe!”
0101 Tada reče dijete Gruica:
0102 ”Oj gospođo, Džaferbegovice!
0103 ”Ništa mene toga žao nije,
0104 ”Već ja žalim, Džaferbegovice,
0105 ”Kad sam bio kod dvora mojega,
0106 ”Išao sam u lov u planinu,
0107 ”A sad ovđe nikog’ ne poznajem.”
0108 Njemu veli Džaferbegovica:
0109 ”Ne boj mi se, robe Dragokupe!
0110 ”Ja imadem tridest Sarajlija,
0111 ”Što su išli s begom Džafer-begom;
0112 ”Ja ću reći Ibrahimu slugi,
0113 ”Nek otide u b’jelu čaršiju,
0114 ”Neka zovne tridest Sarajlija,
0115 ”Neka pođu s tobom u planinu
0116 ”Lov loviti po gori zelenoj,
0117 ”Tamo ima gora Romanija,
0118 ”I u njojzi košut’ i jelena.
0119 ”A reći ću slugi Huseinu,
0120 ”Nek opremi dva konja viteza.”
0121 Dok Husein dva konja opremi,
0122 Dotle pade tridest Sarajlija.
0123 Bula gleda roba Dragokupa,
0124 Oprema ga na bijeloj kuli,
0125 Pak je njemu bila besjedila:
0126 ”Čuješ mene, robe Dragokupe!
0127 ”Ti otidi u riznicu b’jelu,
0128 ”Te ti uzmi žutijeh dukata,
0129 ”Daji bakšiš mladim Sarajlijam’
0130 ”Kad ti stanu lova donositi.”
0131 Ode Grujo u riznicu b’jelu;
0132 Lakom hajduk bješe na dukate:
0133 Nakupio žutijeh dukata
0134 U džepove i u čizme žute.
0135 Udovica reče Sarajlijam’:
0136 ”Čujete li, tridest Sarajlija!
0137 Pazite mi roba Dragokupa
0138 ”Bolje nego Džafer-bega starog.”
0139 Siđe Grujo niz tananu kulu,
0140 Dovati se pomamna đogata,
0141 Pa išćera njega na čaršiju;
0142 Da je kome pogledati bilo,
0143 Kad usjede đavo na đavola:
0144 Gorski hajduk na b’jesna đogata;
0145 Ispod nogu kamen izlijeće,
0146 Te on tuče hane i dućane.
0147 Govorile mlade Sarajlije:
0148 ”Bože mili! čuda velikoga!
0149 ”Sretnja ti je Džaferbegovica!
0150 ”Đe zadobi boljeg gospodara,
0151 ”Boljeg, nego starog Džafer-bega.”
0152 Otidoše gori Romaniji.
0153 Kad su bili blizu Romanije,
0154 Riknu jelen, a riknu košuta,
0155 Progovori tridest Sarajlija:
0156 ”Gospodaru, robe Dragokupe!
0157 ”Eto riknu jelen i košuta.”
0158 Al’ govori dijete Gruica:
0159 ”Ne ludujte, mlade Sarajlije!
0160 ”Nije onon jelen i košuta,
0161 ”Već je ono Novak i Radivoj,
0162 ”A ovo je dijete Gruica.”
0163 Pak udari đoga bakračlijom,
0164 Skoči đogat preko polja ravna,
0165 Ostadoše mlade Sarajlije,
0166 Ali ne šće sluga Huseine,
0167 Već povika iz grla bijela:
0168 ”Stani kurvo, dijete Gruica!
0169 ”Ne ćeš uteć’, ni odvest’ đogata,
0170 ”Ni odnijet’ ruho Džafer-bega,”
0171 A poteže sablju okovanu;
0172 Doista ga dostignuti šćaše,
0173 Al’ mu Grujo ni bježat’ ne šćede,
0174 Već povrati bijesna đogata,
0175 A poteže sablju Džafer-bega,
0176 Pak dočeka Huseina slugu,
0177 Udari ga po desnom ramenu,
0178 Razdvoji ga na sedlu bojnome,
0179 Bojno sedlo na konju doratu,
0180 A dorata na zemljici crnoj,
0181 I još zemlje malo zavatio.
0182 Javnu mu se Starina Novače:
0183 ”Be aferim, dijete Gruica!
0184 ”Dok sam i ja tvoga doba bio,
0185 ”Mogao sam tako udariti.”
0186 Osta Huso nogom kopajući,
0187 Ode Grujo brdom pjevajući,
0188 I on dođe svojemu Novaku;
0189 Sa stricem se u obraz poljubi,
0190 A svog oca u bijelu ruku;
0191 Đoga pusti u goru zelenu,
0192 Uze pušku u desnicu ruku,
0193 Pak otide u goru zelenu.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 11-15.