Nikolica donosi hajducima praha i olova
0001 Vince pije Tomić Mihovile
0002 U Vraniću pod jelom zelenom.
0003 Družini je Miho napijao:
0004 »Družinice, mila braćo moja!
0005 Ni u moje, ni u vaše zdravlje,
0006 Već u zdravlje onoga junaka,
0007 Koj’ će poći Livnu bijelomu
0008 I doniti praha i olova,
0009 Svoj družini što je od potribe,
0010 Meni starcu vina i rakije.«
0011 Svi junaci zemlji pogledaše,
0012 Ali ne će dite Nikolica,
0013 Već je svomu besidio ujcu:
0014 »Oj ti ujko, milo dobro moje,
0015 Daj ti meni sedam samokresa,
0016 Daj ti meni šaru pirlitanu
0017 I daj meni dobra konja tvoga,
0018 Ja ću poći Livnu na Krajinu
0019 I doniti praha i olova,
0020 Svoj družini što je od potribe,
0021 Tebi, ujko, vina i rakije.«
0022 Ma je ujko Niki besidio:
0023 »Ne hod’ tamo, drago dite moje,
0024 Žestoki su od Lijevna Turci,
0025 Oni će te pogubiti, sinko,
0026 Mene tvoga rascviliti ujca.«
0027 Za to Niko i ne haje ništa,
0028 Već uzimlje sedam samokresa
0029 I uzimlje šaru pirlitanu
0030 I ujčeva debela đogina,
0031 Pa on iđe Livnu na Krajinu.
0032 Lipo ujko Niku svitovao:
0033 »Nikolica, moje dite drago!
0034 Kada budeš blizu bila Livna,
0035 Ostav’ konja mladim čobanicam,
0036 A kad budeš u bijelu Livnu,
0037 Naći hoćeš od Lijevna Turke
0038 Gdi se meću s ramena kamenom.
0039 Zvat te hoće, moje dite drago,
0040 Ali nemoj poslušati, Niko,
0041 Već ti hajde na nove dućane,
0042 Pa uzimlji, što je od potribe,
0043 Pa se vraćaj gori u planine
0044 Pa posidni dobra konja svoga,
0045 Pa ti biži u Vranić planinu!«
0046 Kad je Niko ujca razumio,
0047 On poleti Livnu na Krajinu.
0048 Kad je bija iza bila Livna,
0049 Nalazio mlade biljarice,
0050 Gdino mlade bilo platno bile.
0051 Božju im je pomoć nazivao:
0052 »Božja pomoć, biljarice mlade!«
0053 »Da si zdravo, neznana delijo!«
0054 Sjaši s konja, ne dodi se sedla,
0055 Pa divojkam Niko besidio:
0056 »Da vam bora, biljarice mlade!
0057 Čuvajte mi debela dorina,
0058 Dok se vratim iz bijela Livna.«
0059 Skakala je mlada Mandalina,
0060 Pa je Niki konja prihvatila.
0061 Ode Niko Livnu bijelome,
0062 Nalazio od Lijevna Turke
0063 Gdi se meću s ramena kamenom,
0064 Pa su Turci Niki besidili:
0065 »Ja ti bora, neznana delijo,
0066 Hod’ se meći s ramena kamenom!«
0067 Ali im je Niko besidio:
0068 »Da vam bora, od Lijevna Turci!
0069 Kad sam mal’han u bešici bio,
0070 Ja sam desnu ištenuo ruku,
0071 Pa vam ne ću odbaciti moći;
0072 Bit će moja velika sramota.«
0073 To govori, mimo Turke prođe,
0074 Pa on iđe na nove dućane
0075 I kupuje praha i olova,
0076 Svoj družini što je od potribe,
0077 Starom Mihi vina i rakije.
0078 Pa se vraća mladim biljaricam,
0079 Pa je njima tiho besidio:
0080 »Da vam bora, mlade biljarice!
0081 Doved’te mi debela dorina,
0082 Nek ja iđem u Vranić planinu.«
0083 Pritrčala mlada Mandalina,
0084 Pa je Niki konja dohvatila.
0085 Kad je Niko konja dobavio,
0086 Pak posida debela dorina
0087 I divojci tiho besidio:
0088 »Oj divojko, draga dušo moja!
0089 Dodaj meni vidro vode hladne,
0090 Da napojim sebe i konjica!«
0091 Kada ga je Manda razumila,
0092 Vidro mu je vode dodavala.
0093 Ne će Niko da uzimlje vode,
0094 Već divojku za bijelu ruku,
0095 Pa je meće za se na konjica.
0096 Tri puta je opasao pasom,
0097 A četvrti od ćorde kajasom,
0098 Pak pobiže u Vranić planinu,
0099 I uteče, vesela mu majka!
0100 Kad je doša’ iza družinice,
0101 Družini je Miho govorio:
0102 »Oj družino mila braćo moja,
0103 Noćas jesam čudan sanak snivo,
0104 Da su Turci Niku pogubili
0105 I njegovom da se meću glavom,
0106 Strah je mene, izgubit će glavu.«
0107 Misle oni, da ne čuje nitko,
0108 Al to čuje mladi Nikolica,
0109 Božju im je pomoć nazivao:
0110 »Božja pomoć, družinice moja!
0111 Nije, ujko, poginuo Niko,
0112 Već donio, što je od potribe,
0113 Družinici praha i olova,
0114 Tebi, ujko, vina i rakije
0115 Pa i sebi mlađenu divojku.«
