Nikac od Rovina i Sukić barjaktar

0001 Četa se je mala podignula
0002 Od prostrane lomne Gore Crne
0003 A od Kčeva i malijeh Cucah,
0004 Četa mala, dvadest i pet drugah
0005 Pred njome su do dva pobratima,
0006 Jedno mi je Nikac od Rovinah,
0007 A drugo je Baletiću Rade,
0008 Za Radem je Simonović Živko.
0009 Hojde četa zelenom planinom,
0010 Dok izljeze u Hercegovinu,
0011 A zapade u lomna Korita.
0012 Tu čekala tri-četiri dana,
0013 A četi je Bog i sreća dala,
0014 Dočekaše bosanske trgovce,
0015 Posjekoše tri-četiri glave,
0016 I uzeše pedeset volovah,
0017 Ćeraju ih zelenom planinom,
0018 Uvališe krajem nihšickijem.
0019 A druga se četa podignula
0020 Od Nihšića krvave krajine,
0021 Četa mala, dvadest i pet druga,
0022 Pred četom je Sukić barjaktare,
0023 A za njim je Adžimanić Duro,
0024 Za Durom je Verizović Zuko
0025 A za Zukom Arslan-agić Nurko.
0026 Pođe četa u Rudine ramne,
0027 I počinu pod jelu zelenu,
0028 Pa se četa zbora zadjenuše.
0029 No da reče Adžimanić Duro,
0030 "O tako vi, moja braćo draga
0031 "Kuda ćemo s četom obrnuti?"
0032 No da reče Sukić barjaktare:
0033 "Drž’te moje svijetlo oružje,
0034 "Ispanuću na jelove grane,
0035 "Da pogledam niz Rudine ramne,
0036 "E planina nikad nije sama,
0037 "U nju ima četa crnogorska."
0038 On se primi na jelove grane,
0039 Kad pogleda niz Rudine ramne,
0040 Viđe četu dvadest i pet drugah,
0041 Đe ćeraju pedeset volovah,
0042 Pred njima je Nikac od Rovina;
0043 Dalek’ Nikac ide pred družinom,
0044 Preko ruku nosi dževerdara,
0045 Nikac sebe i družinu čuva.
0046 No ga viđe Sukić barjaktare,
0047 A potrče brzo u družinu,
0048 I družini svojoj govorio:
0049 "Čeka’, braćo, ako Boga znate,
0050 "Evo četa, dvadest i pet drugah,
0051 "I ćeraju pedeset volovah,
0052 "I pred njima Nikac od Rovina;
0053 "Svaki svome, braćo udarite,
0054 "A vi Nikca mene ostavite,
0055 "A dajem vi božu vjeru tvrdu,
0056 "Ako mene sad Nikac uteče,
0057 "Daću moju za njegovu glavu."
0058 Pa ih oni napuštiše blizu.
0059 Nogo viđi Sukić-barjaktara,
0060 Ka’ upali sjajna dževerdara,
0061 Te pogodi Nikca od Rovina,
0062 Slomio mu nogu u koljeno,
0063 Pade Nikac na zelenu travu.
0064 Da je kome žalost poglejati,
0065 Ka’ se jadan Nikac koprcaše,
0066 Na zdravu se nogu ispravljaše,
0067 Pa upali sjajna dževerdara,
0068 I pogodi Sukić-barjaktara,
0069 Pade Ture na zelenu travu.
0070 I druževske puške zapucaše,
0071 Dva Turčina jošte obalile.
0072 Tade vika Nikac od Rovina:
0073 "Udri, Rade, đe si, pobratime,
0074 "E me Turci posjekoše živa."
0075 No mu starac besjedio Rade:
0076 "Nemo’, Nikac, griješiti dušu,
0077 "E su Rada oči ostavile,
0078 "Ja ne viđu puce dževerdaru,
0079 "No ti klikuj ostalu družinu."
0080 Pa se starac podignuo Rade,
0081 Evo s ruke pali dževerdara,
0082 I pogodi Arslan-agić-Nurka,
0083 Mrtva ga je zemlja dočekala.
0084 Vika Rade Simonović-Živka:
0085 "Ha ugrabi od Turčina glavu!"
0086 Samdrugi se Živko zagonio,
0087 A Nihšicke puške popucale,
0088 Obojici srce opalile.
0089 Tade vika Nikac od Rovina:
0090 "Đe si, Rade, rđa ga ubila!
0091 "Zašto pušti moju đecu ludu,
0092 "Da se na njih naslade dušmani;
0093 "Svi radite, doma ne idite,
0094 "A sramotno plijen ne puštite."
0095 Tad skočiše mladi Crnogorci,
0096 Mimo Turke plijen progoniše.
0097 Tade Turci pleći obrnuše,
0098 Za’miše Turke niz Rudine.
0099 Od pećine do Nikca slomjena
0100 Osamnaest posjekoše glavah,
0101 I uzeše konje i oružje,
0102 I obadva ukopaše Živka,
0103 I uzeše Nikca slomjenoga,
0104 Ponesoše lomnoj Gori Crnoj,
0105 Vidali ga po godine danah,
0106 Dokle Nikac na noge skočio.