Nizamski rastanak
Nizamski rastanak je jedna od najpoznatijih srpskih pjesama.[1][2]
Skupite se svi, dobri drugovi
neka truba dok ne padne mrak, svira rastanak.
Poslednju našu pesmu vojničku
zapevajmo složno svi nek’ se sve ori.
Pa za one prošle dane, nek’ ti neka suza kane
pa zar nismo bili mi, dobri drugovi.
Ko da žali noći, ko da žali dane
rastanak se sprema a vremena nema
oj, druže moj.
Još u srcu mom kao teški zvon
odjekuje tužne trube glas, kroz taj garnizon.
Poslednji, tužni pozdrav vojnički
zapevajmo složno svi nek’ se sve ori.
Neka svaka cura čuje šta joj vojnik poručuje
sad kad služba prestaje, kad se rastaje.
Ludo živim sada, čudna tuga vlada
uspomena davna iz vojničkih dana,
oj, druže moj.