Ne molim se Onom, koga jedva drzne

Ne molim se Onom, koga jedva drzne (Я не Тому молюсь, Кого едва дерзает)  (1896)  Pisac: Simjon Nadson, prevodilac: Jovan Dučić

Ne molim se Onom, koga jedva drzne
Smućena, bez snage, moja duša zvati,
I moj um pred kime nemoćno ućuti
S gordošću bezumnom hiteć da ga shvati!
Ne molim se Onom, pred čiji oltari
Narod, prostrt nice, s pokornošću bdije
I blistaju ognji i pjenije zvuči
I mirisno more tamjana se lije!
Ne molim se Onom, sa trepetom svetim
Oko kog se dižu gomile duhova,
Čij’ tron nedogledni za zvjezdama jarkim
Caruje nad bezdnom bačenih svjetova!
Ne, o n’jem sam pred njim!... Duboko saznanje
Ništavila moga, moja usta veže!
Ne carstvenoj vlasti — no patnji i krstu
Smirenosti pune moje želje teže!
O, Bog mučenika, Bog okupan krvlju,
Bogočovjek i brat, Bog patnje i jada,
Moj je Bog — i pred njim, pred Bogom stradanja
Izmučena duša s žarkom molbom pada!...

Izvor

1896. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina prva. str. 290.