Nesuđena draga Avdić Ali-bega
U matere Zlata ljepotica,
ljepote joj u svijetu nema.
Na nju jesu prosci navalili,
nju mi prosi Morić Mustaj-beže,
drugi prosac Avdić Ali-beže. 5
Pitala je ostarjela majka:
„Kaži Zlato, za koga ćeš poći?"
Al' joj Zlata ništa ne govori.
Opet veli ostarjela majka:
„Ako hoćeš majku poslušati, 10
uzmi prsten Morić Mustaj-bega.
L’jepo će te majka opremiti:
devet tovar’ ruha svilenoga,
a deseti ruha vezenoga,
devet sofri suda bakrenoga, 15
a desetu suda srebrenoga.
Ako uzmeš Avdić Ali-bega,
kol'ko mojih košulj’ izderala,
onlik' u njeg’ godin’ bolovala,
kolk’ u mene vodice popila, 20
sve u njega u suzam' iz'lila.
Od srdašca roda ne imala,
a ako ga šćerii i imala,
sve ti bilo hromo i ćoravo."
Kad to čula ljepotica Zlata, 25
to se njojzi na ino ne more,
nego skoči na noge lagane,
ona ode u svoju odaju.
Uze s rafe divit i kalema,
i hartije — knjige bez jazije, 30
pa napisa knjigu šarovitu,
i posla je bratu Osman-begu.
Kada bratu sitna knjiga dođe,
knjigu uči grozne suze lije.
Kad Osman-beg knjigu proučio, 35
on se spremi seki u Saraj'vo.
L'jepo ga je seka dočekala,
odvede ga u svoju odaju,
svaki ićram njemu učinila.
Govori joj beže Osman-beže: 40
„Pođi seko, Avd'ić Ali-begu.
L’jepo će te bratac opremiti:
devet tovar, ruha svilenoga,
a deseti ruha vezenoga.
Devet sofri suda bakrenoga, 45
a deseti suda srebrenoga."
To joj reče beže Osman-beže,
i on pođe svom bijelu dvoru.
Seka ga je na vrata pratila,
dok je brata i malo vidjela 50
sve je Zlata na vratim' stajala.
A kad joj je bratac zamaknuo,
ona s’ vrati u svoju odaju,
ona sjede na mehke šiltete,
na šiltete do džama - pendžera. 55
Na desnu se ruku naslonila.
Ona ne zna šta će i kako će,
sve mislila na jedno smislila.
Ona viče svoju sestru Ajku.
Kad joj dođe Ajkuna djevojka, 60
govori joj Zlata ljepotica:
„Ah, čuješ me, Ajkuno sestrice!
Ti otidi ostarjeloj majci,
nek ti dade od sanduka ključe."
Kad to čula Ajkuna djevojka, 65
ona ode ostarjeioj majci:
„Daj mi, majko, ključe od sanduka!"
Nju mi pita ostarjela majka:
„Što će t’, Ajko, ključi od sanduka?"
Tu se Ajka mudra zadesila, 70
pa govori svojoj staroj majci:
„Da izvadim stambolsku čatkiju,
da ja rusu svoju glavu stegnem
vrlo me je glava zaboljela."
Dade majka od sanduka ključe. 75
Uze njiha Ajka ljepotica,
odnese ih svojoj seki Zlati.
Kad se Zlata ključa dobavila,
ona ode u sanduk-odaju,
za njome je Ajka pristanula, 80
pa otvara sahtijen-sanduke,
i prilaže svoje bijelo ruho.
Viš’ nje stoji Ajkuna sestrica.
Govori joj Zlata ljepotlica:
„Kada, Ajko, golema odrasteš, 85
pođi, Ajko, Avdić Ali-begu,
l'jepo sam ti ruho sakupila,
sve svileno od zlata vezeno."
Sve sanduke Zlata otvorila,
dokle nađe od zlata tenefe. 90
Čim dh nađe Zlatija djevojka,
trkom sađe niz bijelu kulu,
a niz kulu na mermer-avliju,
iz avlije u zelenu bašču,
a u bašču pod žutu naranču. 95
Objesi se ljepotica Zlata,
baš u bašči o žutoj naranči.
Al' to niko čudo ne viđaše,
sam' mujezin s bijele munare.
Nema kada ezana sučiti, 100
već zavika s bijele munare:
„Medet, medet, age Sarajlije!
Čije zlato visi u hazbašči,
u hazbašči o žutoj naranči."
Tude bješe Avdić Ali-beže. 105
Kada čuo što mujezin viče,
odmah se je jadu dosjetio,
pa poteče u zelenu bašču.
Leteći je nože izvadio.
Kada dođe do Zlate djevojke, 110
presječe joj od zlata tenefe.
Nju mi viče Avdić Ali-beže,
al' mu Zlata tiho odgovara:
„Ah moj dragi Avdić Ali-beže!
Svemu j' kriva moja mila majka, 115
što me nije tebi poklonila.
Al' ako će prosto joj od mene.
Samo ću te nešto zaklinjati.
Ja imadem mlađu seku Ajku,
kada Ajka golema naraste, 120
ti je uzmi za vijenu ljubu,
tako t' boga i našeg sevdaha."
To mu reče a dušu ispusti.
Ovo s' čudo po Saraj'vu čulo.
Kada čula Zlatijina majka, 125
ona skupi hodže i hadžije,
i opremi svoju kćerku Zlatu.
Nosio je Avdić Ali-beže,
sobom ju je u mezar spustio.
Ispade mu vezena jagluka, 130
što mu ga je Zlata poklonila.
Govori mu Avdić Ali-beže:
„Lezi i ti, vezeni jagluče,
legle s’ ruke koje su te vezle!”
Kad se vrati Avdić Ali-beže, 135
kad se vrati sa novog mezara,
pitali ga njegovi jarani:
„Je l' ti žao ljepotice Zlate?”
Govorio Avdić Ali-beže:
„A bora mi vi moji jarani! 140
I umr’jeću preboljet je neću,
već što me je Zlata zaklinjala,
kada Ajka golema naraste,
uzeću je, ostavit je neću.”
To im reče Avdić Ali-beže 145
i on ode Mehmedu terziji
pa govori Mehmedu terziji:
„Bogom brate, Mehmede terzija,
skroji meni od crna haljine.”
Kad to čuo Mehmede terzija, 150
skroji njemu od crna haljine,
da ih nosi a da Zlatu žali.
