Nerandže. II. Na prozoru belom sediš

Nerandže - II. Na prozoru belom sediš Pisac: Milorad Popović Šapčanin

* * *

NERANDžE
II

Na prozoru belom sediš
Sva u crnom, bleda, nema,
A srce ti pritisnula
Teška tuga i golema.

Tvoj umoren — težak pogled
Na ulicu spretnu pada,
A ja prođem — on zasija,
Pa ga sretnem iznenada.

Te ga pitam kako j’ tamo
Od kuda je željan prn’o,
A on mi se jadat’ počne,
Pa mi kaže: sve je crno.

Kaže, draga, da si tužna,
Da ti tuga srce dira,
I večito samovanje
Da ti jošte ne da mira.

Kad bih znao, šta te boli
I svemoguć kad bih bio,
Ja bih, veruj — bleda dušo,
Prvo tebe utešio.

Pa bih onda, razume se,
Sve dvorove zlatne stvar’o,
Gde bi s’ mirno pokraj mene
Tvot umoren duh odmar’o.

---

Napomene

• Ova pesma je prvi put objavljena u časopisu Vila, 1865 br. 38

Izvori

• Milorad P. Šapčanin: Celokupna dela, Knjiga prva, strana 87-88. Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.