Nepoljub
0001 Podiže se Novljanin-Halile,
0002 ode Halil proz turske gradove
0003 da on traži za sebe đevojku.
0004 Prođe Halil stotinu gradovah,
0005 a toliko dvoje palanakah,
0006 dokle Halil na Srijema dođe
0007 na Srijema pre’ begovu kulu,
0008 sretoše ga sluge i dvorani
0009 te njegova konja prifatiše,
0010 dođe begu na bijelu kulu,
0011 za gotovu sovru zasjedoše,
0012 priniješe šećer i rakiju,
0013 uz rakiju svaku đakoniju,
0014 tade rujno vino primakoše,
0015 vino piju dok se napojiše,
0016 dok se samo besjediti pođe.
0017 A procvaće ruža na obrazu,
0018 dok se samo besjediti pođe.
0019 Progovara bego od Srijema:
0020 "O Turčine, Novljanin-Halile,
0021 od tvojega dvora do mojega
0022 jadan, halko, četeres’ konakah,
0023 kakve su te donijele vile,
0024 ja li vile, ja l’ suđeni danci?"
0025 Al’ Halija krupno progovara:
0026 "Kad me pitaš kazaću ti pravo,
0027 od kako sam iz dvora krenuo,
0028 prošao sam stotinu gradovah
0029 a toliko dvoje palanakah,
0030 sve tražio za sebe đevojku,
0031 e ja momče jesam neženjeno,
0032 milo mi se bješe oženiti,
0033 tražig bulu, naći je ne mogoh,
0034 ja l’ ju nejma, ja l’ ju ne nahodim,
0035 nije mi se oženit suđeno."
0036 Tade bego njemu besjedio:
0037 "O Turčine, Novljanin-Halile!
0038 Kad ti tražiš za sebe đevojku,
0039 tražio si i našao si je,
0040 imam ćercu milu na udaju,
0041 ja je hoću tebe pokloniti,
0042 ljepša mi je od zore proljetne,
0043 ja se neću zastiditi njome."
0044 A kad začu Novljanin-Halile,
0045 na poklonu njemu zafalio,
0046 pak se rukom u džepove tura,
0047 a izvadi hiljadu cekinah
0048 te mu prsten dade i jabuku,
0049 pa on svate ugovarat pođe.
0050 Kad kićene svate ugovori,
0051 pođe junak, zakroči dorina,
0052 a izlazi begova kaduna
0053 pa je njemu riječ besjedila:
0054 "Oj Halija, moj zete nesuđen!
0055 Kad pokupiš kićene svatove,
0056 ti ne kupi inokosno svatah,
0057 na Hajci su prosci dvoja troja,
0058 sve po namu Vlasi na sramotu,
0059 oću ti ih po imenu kazat:
0060 prvo, Halko, Toma barjaktare
0061 od Proloma od gore zelene,
0062 druge nejma kuće ni baštine,
0063 čarne gore i svoje družine;
0064 drugo, Halko, vuče Mandušiću
0065 od Kotara od vlaške palanke;
0066 treće, Halko, Ivo Senjanine
0067 od bijela Senja sa krajine."
0068 Halko čuje, glavu ne obrće
0069 do otole oćera dorina,
0070 a kad dvoru dođe bijelome;
0071 kako dođe, svate kupit pođe,
0072 pa napisa list knjige bijele,
0073 šilje knjigu u Bišću bijelome;
0074 pobratimu Bišćanin-Alagi:
0075 "Pobratime, Bišćanin-Alaga!
0076 Kupi mene hiljadu svatovah
0077 da si brže u Novoga grada."
0078 Pa je drugu knjigu nakitio,
0079 šilje sitnu knjigu u Udbinu
0080 pobratimu od Udbinje muju:
0081 "Kupi, Mujo, hiljadu svatovah,
0082 ajde brže bilu dvoru mome."
0083 Sitnu knjugu treću nakitio
0084 te je šilje u Duklina grada,
0085 pobratimu Neđi od Duklina:
0086 "Kupi, Neđo, hiljadu svatovah,
0087 ajde, Neđo, bilu dvoru mome
0088 i da si mi đever uz đevojku."
0089 Kad pobrima knjige dopanuše,
0090 svi na prešu svate pokupiše,
0091 pobratimu brže dovedoše,
0092 pa otale svati okrenuše
0093 i odoše proz turske gradove
0094 i dođoše bogatu Srijemu,
0095 a tu divno svate dočekaše,
0096 dočekaše i đevojku daše
0097 i divno ih darom darivaše,
0098 sve svatove za što koji bješe,
0099 pa razviše svilene barjake,
0100 udariše svirci i tamburke
0101 i svatovi poljem okrenuše,
0102 a izlazi begova kaduna
0103 te đevojci tijo progovara:
0104 "O Hajkuna, moja nesretnice!
0105 Kako bideš na konaku kome,
0106 piši, Hajko, list knjige bijele
0107 da ja viđu doklen ćeš mi doći."
0108 To joj reče pa joj otidoše,
0109 prvi konak svati učiniše
0110 usred Bišća grada bijeloga,
0111 a u pobra od Bišća Alage.
0112 Divno pobro svate dočekuje,
0113 dočekao, darom darivao,
0114 radi hrza pobratima svoga.
0115 Kako svanu svati podraniše,
0116 dugi konak svati učiniše
0117 na Udbinu gradu bijelome,
0118 baš u pobra Muja od Udbine,
0119 divno Mujo svate dočekao,
0120 dočekao darom darivao
0121 radi hrza pobratima svoga.
0122 Kade svanu svati okrenuše,
0123 treći konak svati ogradiše
0124 u Duklina grada bijeloga,
0125 a u pobra Neđa od Duklina,
0126 vodi snahu na čardak šareni
0127 a on peret viđa svatovima.
0128 Kada svanu rano podranio
0129 svojoj snasi na čardak bijeli,
0130 kad iziđe na čardak visoki,
0131 al’ mu snaha suzna i krvava,
0132 a pita je Neđo od Duklina:
0133 "Snaho moja, mlogo jadna bila!
0134 Ljto si mene suzna i krvava,
0135 ko je tebe zulum učino?"
0136 Snaha kaže zuluma joj nejma,
0137 tek je mlada čudan san viđela:
0138 "Kad kićeni svati okrenusmo,
0139 kade na dno bismo do Kunara,
0140 al’ sve, Neđo, klade popadale,
0141 dokle, Neđi, klade preskočismo,
0142 tu hiljadu svatah polomismo,
0143 pa otole jadni okrenusmo,
0144 a kad bjesmo na vrg od Kunara,
0145 tu sve, Neđo, vatre naložene,
0146 dokle, Neđo, vatre potrnusmo,
0147 tu hiljadu svatah pogorjesmo,
0148 pa otole grdni okrenusmo,
0149 a kad bjesmo na vrg od Kunara,
0150 al’ evo ti nesito jezero
0151 oko njega zaći ne mogosmo,
0152 posred njega te se uvezosmo,
0153 svekolike svate potopismo,
0154 jadan, Neđo, niko ne ostade,
0155 dogo mene i tebe kod mene."
0156 A Neđo joj riječ besjedio:
0157 "Be ne luduj, moja snašo mila"
0158 San je laža a bog je istina.
0159 Što je sile u četiri grada,
0160 sve je, snašo, tebe u svatove,
0161 njima nitko naudit ne može,
0162 nako pukne munja iz oblaka."
0163 A kad začu lijepa đevojka,
0164 tade mlada sitnu knjigu piše:
0165 "Dođog zdravo, male, do Duklina,
0166 već me bog zna nigda viđet nećeš."
0167 Pak s ’ otole svati podignuše,
0168 a kad biše na dno od Kunara,
0169 al’ eto ti Tome barjaktara;
0170 dokle Tomu s puta ukloniše,
0171 tu hiljadu svatah izgubiše,
0172 a kad malo ponaprijed biše,
0173 dočeka ih Mandušiću Vuče;
0174 dokle Vuka z druma ukloniše,
0175 izgubiše i drugu hiljadu,
0176 a kad malo biše naprijeda,
0177 još ih viši jadi zadesiše,
0178 dočeka ih Ivo kapetane,
0179 dokle š njime dženjak razdvojiše,
0180 ne osta im svata đavoljega
0181 do đevojke i đevera njena,
0182 zastrknuli u goru zelenu.
0183 Đevojci se sanak ugodio
0184 i tada joj Neđo vjerovao,
0185 dok dopade Novljanin-Halile
0186 i na njemu ranah sedamnaest,
0187 on š đevojkom besjediti pođe:
0188 "O Hajkuno, lijepa đevojko!
0189 Bi suđeno da se sastanemo,
0190 ni kod moga ni kod tvoga dvora,
0191 ni kod moje ni kod tvoje majke,
0192 dogo danas u gori zelenoj,
0193 primakni se da se poljubimo."
0194 Primače se, ne poljubiše se,
0195 pade mrtav niz konja dorina.
0196 Otle Neđo sa snahom okrenu,
0197 Neđo pođe u Novoga dođe
0198 i nesretne kaza majci glase:
0199 "Pogiboše svati i Halile!"
0200 Neka snahu gleda te udaje,
0201 a svojemu ne nada se sinu.
