Nenadna osveta

0001 Pije vino silan Durmiš-ago
0002 u bijelu Skadru na Bojanu.
0003 U vino se Ture zafalilo:
0004 "A da bi me bula ne rodila,
0005 no kobila što paripa moga,
0006 uzet hoću trideset Skadranah
0007 pa ću hodit gori u Dečane,
0008 uvatiću proigumna starca,
0009 mučiću ga što mogu najbolje
0010 da mi kaže namastirsko blago.
0011 Pokupiću krste i ikone
0012 i poharat previsoku crkvu,
0013 poharati, ognjem popaliti,
0014 i shorit je do temelja njena."
0015 Kad svanulo i sunce granulo,
0016 od vina se Ture razabralo,
0017 na um pade šta je besjedilo
0018 pa pokupi trideset Skadranah
0019 te otide gorom i planinom
0020 dokle Ture u Dečane dođe:
0021 tu nahodi starca proigumna,
0022 on ga bije bičem pletenijem:
0023 "Kažuj, kale, namastrisko blago!"
0024 Svi ga biju a iguman trpi,
0025 e nigde ga kazat ne oćaše.
0026 Uljegoše u visoku crkvu,
0027 pokupiše krste i ikone,
0028 i suviše od srme kandila,
0029 ižljegoše na bijelu kulu,
0030 piju vina bez ič’jeg testira.
0031 No izide proiguman starče,
0032 nešto mu se pogledati dalo,
0033 pogledati niz polje dečansko,
0034 al’ se junak dobar zapodio
0035 na vrančića konja bez biljega,
0036 on ga gleda, ma ga ne poznava,
0037 dok se njemu primakao blizu,
0038 al’ je ono Brđanine Pero, (Vasojević).
0039 On osjede od konja vranoga,
0040 kapu skida te se blagosiva
0041 pa igumnu tako besjedio:
0042 "O za boga, stari proigumne!
0043 Što si tako suzan i krvavi,
0044 kakva ti je golema nevolja?"
0045 No mu veli proiguman stari:
0046 "Nevolja je mene, Brđanine!
0047 Sinoć dođe trideset Skadranah,
0048 bili su me bičem pletenijem
0049 da im kažem namastirsko blago,
0050 a ja im ga kazao nijesam;
0051 uljegoše u bijelu crkvu,
0052 nekoliko štete učiniše."
0053 Njemu veli Brđanine Pero:
0054 "Otvori mi previsoku crkvu
0055 da celivam svetom kralju ruku."
0056 Otvori mu crkvu prebijelu,
0057 on celiva svetom kralju ruku
0058 i smjerno se njemu poklonio
0059 pa on zove proigumna starca:
0060 "Čuješ li me, proigumne starče!
0061 Ti pričesti samrtna junaka,
0062 kunem ti se, a vjeru ti dajem,
0063 ovo ću ti kolo razmetnuti
0064 ako ću ja jutros poginuti."
0065 Pričesti ga i ispovijeda,
0066 očati mu samrtnu molitvu;
0067 opet ljubi svetom kralju ruku,
0068 pa zatače svijetlo oružje
0069 a išeta na bijelu kulu
0070 i Turcima božju pomoć zvaše,
0071 Turci su mu pomoć prifatili,
0072 široko mu mjesto načinili,
0073 dadoše mu punu čašu vina.
0074 Popi Pero onu čašu vina,
0075 ode čaša od druga do druga,
0076 dokle silnu Durmiš-agi dođe,
0077 al’ uz čašu aga napijaše:
0078 "Oj ti Pero, jad te zadesio,
0079 što s’ došao da pogineš ođe?"
0080 Njemu Pero tako besjedio:
0081 "Nije čuda, silan Durmiš-aga!
0082 Ova se je ogradila crkva
0083 a da ođe dohode rišćani,
0084 da dohode i prilog donose,
0085 i kad umru kopaju se ovđe;
0086 a ti, ago, jad te zadesio,
0087 što si lijep Skadar ostavio
0088 a došao da pogineš ode,
0089 ka’ se ođe ne kopaju Turci?"
0090 To izusti Pero Brđanine,
0091 to izusti, pušku dovatio
0092 te pogodi silna Durmiš-agu,
0093 srce mu je živo sapalio:
0094 pak je drugu pušku istrgao,
0095 još je jedno Ture pogodio,
0096 pa plamena noža povadio,
0097 a milosna boga pomenuo
0098 i u Turke juriš učinio,
0099 petnaest je Turak’ izgubio
0100 a petnaest bježi uz planinu.
0101 I to bilo kada se činilo,
0102 Bogu fala i svetome kralju.