Rasla mi, rasla, titra i narandža, Hej, pokraj l’jepa dvora Lazina. Otud ide Lazo, nosi bič u ruci, Hoće svoju ljubu njime da bije. Nemoj mene, Lazo, moje sunce jarko, 5 Nemoj mene biti jako, moj Lazare. Što će naše čedo malo, hej, zaspalo!
Dragoslav Aleksić, Ličanke, pesme iz naroda, Štamparija M. Sibinkića, Gračac, 1934., str. 63-64.
