Nemanja/8

Nemanja
Pisac: Jovan Subotić
OSMI PRIZOR

OSMI PRIZOR
Nemanja čita veseo.

PRVOSLAV:
Ako t’ čita i obraz s očima,
Rekao bih neće bit’ zločesto.
NEMANjA (maše glavom i čita dalje u sebi).
PRVOSLAV (sedne na stolicu):
(K Radivoju.)
Sedi kneže, to će potrajati,
Dok Nemanja do kraja prosriče.
NEMANjA (spusti knjigu i glasno se nasmeje):
Tebi nije, brate, zameriti,
Što ti s’ čini da tri dana čitam.
Nešto i ja najbrže ne sričem
A nešto bi i ti ubrzao,
Samo da znaš, šta u Dukli misle.
(Daje mu pismo.)
Na, pa čitaj sam!
PRVOSLAV (tura pismo):
Taman posao!
To bi bilo tamo do nedelje.
NEMANjA:
A ti nemoj mene zadirati.
Da vam dakle kažem obojici:
Kralj mi piše, da mu milo bješe,
Što mu poslah ljude bez odkupa,
I da će mi za lepo uzdarje
Sve od Grka roblje iskupiti.
Pak mi piše, da bi rad vidio,
Kad smo braća, da braća budemo,
Da se jedan s drugim sastajemo,
Jedan drugom u pomoć idemo.
I zato me ovim pismom zove,
Da mu dođem u Duklu u goste,
I novedem i braću ostalu,
A naročno brata Prvoslava.
E sad jeste l’ ovom glasu voljni?
KNEZ RADIVOJ:
Ne idi mu, tako ti imena!
NEMANjA:
Zašto, kneže?
KNEZ RADIVOJ:
Uzroka ti ne znam,
Ali mi se nešto ne dopada.
Vrlo mnogo o bratstvu govore,
A dušmani juče bit’ prestaste.
NEMANjA:
Ta nisu li sve to moje reči,
Pa zar i ja na zlo kakvo idem?
Nas pre teško željah ti priliku,
Da se s njime bratski razgovorim,
A sad da se k’o dete poplašim,
I samo se većma razcepimo.
KNEZ RADIVOJ:
Što ti drago, kako te Bog uči!
Uzhteneš li mene poslušati,
Sedi, gde si, a na čast im bratstvo.
Ti imadeš braće i osim njih;
Tri ti brata u zemlji knezuju,
K’o tri dične tvoje perjanice,
Pa bez njih tri moći ćeš živiti.
NEMANjA:
Bez Boga se ništ’ neda svršiti.
Reče l’ kome štogod učiniti,
Čuvaće ga dok god ne dovrši;
Pak i mene ak’ on ne uzčuva,
Nisam vredan ni sam da se čuvam.
KNEZ RADIVOJ:
Pa hoćeš li vodit’ Prvoslava?
NEMANjA (k Prvoslavu):
Bi l’ ti tamo?
PRVOSLAV:
Kako ti narediš.
NEMANjA:
Znam, znam, da bi odmah poletio,
Ali valja pamet poslušati.
Kad ja idem, ti ostani ovde,
Da vidimo najpre na čemu smo,
A sad hajdmo da odgovor damo.
KNEZ RADIVOJ:
Ta ti valja.
PRVOSLAV:
Dakle nek je tako.
(Odu sva troica.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.