Nemaju čifuti čašice u koljenu
Ma hvala Bogu ljudi! je li istina što sam tu neki dan čuo u Dubrovniku, da čivuti nemaju ove kosti u koljenu? (uhvati se rukom za čašicu) — Boš! to ne može biti, da li
nijesu i oni kao ostali ljudi? Pa kako bi mogli ići da nemaju čašice u koljenu? — E, dobro! ko će da se okladi sa mnom u što gođ hoće da nema. (Mnogi se nađu svi zajedno te
se opklade s onim te priča gatku, u ono što se pogode). — Pitanje: ko od ove dvojice ima pravo? — Oni te se okladili, da imaju i čivuti isto kao i ostali ljudi. — Nije istina: za što se oni uhvati rukom za svoju čašicu i reče: da ove nemaju čivuti, dakle i nemaju te njegove, nego svak svoju.
Reference[uredi]
- ↑ Ovako zovu ovamo u Hercegovini i kroz Crnu Goru onu oblu kost, te se miče u koljenu.
Izvor[uredi]
Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 195.