Neimenovana pesma Alekse Šantića 12
Zlatno sunce za gorama spava.
Nad sankom mu propojalo slavlje.
Slatko smilje i ljubica plava
Zlatnom suncu mekano uzglavlje...
Moja draga, mori li te tama?
Hodi k meni, pa ne budi sama...
Tvoje ruke nek su mi uzglavlje,
Tvoje grlo nek natpoje slavlje,
Tvoja duša nadmiriše milje,
Slatko milje: ljubice i smilje.