Nezahvalno jagnje
Jednom tako razne zveri
Iz polja i s gore,
Skupiše se, sabraše se,
Hoće zbor da zbore.
I tu pade dosta reči
O svemu i svačem,
Manji većem pljeskao je,
A slabiji jačem.
Al' najposle reč se nji'na
I na ovo svela:
Šta je koji počinio
Plemenitih dela.
„Ja sam, braćo", poče ovca
Svojim tihim blekom,
„Mnoge gladne nahranila
I sirom i mlekom".
„Slava Bogu", čela reče,
„I svaka mu hvala, —
Ja sam hramu njegovome
Mnogi vosak dala".
„A ja opet, druzi mili",
Kliknu slavuj tica,
„Ja sam pesmom razvedrio
Mnoga plačna lica".
Jedan ovo, drugi ono,
Svako kako koji,
Ko bi mogô sve te stvari
Da vam redom broji?
Jedan ovo, drugi ono,
Reč za reči teče,
A lav sluša, pa se smeši,
Pa najposle reče:
„Saslušô sam zadužbine
Slavna zbora cela,
Al' sve ovo nije ništa
Naspram moga dela.
Kad mi jednom koska neka
Usred grla zape,
Vrag nanese jedno jagnje
Baš u moje šape.
Pa šta mnite: šta uradih?
Nije priča gola:
Samo sam mu odgrizao
Od repića pola".
Al' zaplaka kuso jagnje,
Srce mu se cepa,
„Zar je ovo dobro delo,
Što ja nemam repa?!"
„Ćuti, rđo nezahvalna",
Na to dreknu lave,
„A šta misliš, da zagrizoh
Odozgo sa glave".
I ote se klik i poklič
Po tom zboru svemu:
„Slava lavu, našem ocu,
Slava, slava njemu!"
