Pošetah mlada na pazar,
I kupih draga za dinar,
Kupila mu starić prosa,
Starić prosa, drugi ovsa,
Poslah dragog u mlin mljeti. 5
I čekah ga do neđelje,
Ma ga ne bi ni do druge;
Čekah njega i do treće,
Ne bi Jera ni do treće;
Tada uzeh kuđelicu, 10
Susretoh ga uz ulicu:
„Kamo, Jero, tvoje mlivo?“
„Mlivo su mi miš' izjeli,
„U bradu mi gnjezdo vili.“
Uzeh njega u naručje, 15
Pa ga stavih na sred kuće,
Dođe koka, ukljunu ga:
„Iš otole, pust' ostala!
„Nije ovo zrnce prosa
„Nego brada moga Jera.“ 20
Pa ga metnuh na policu,
Dođe mačka, zaganči ga:
„Pis otole, pust' ostala!
„Nije ovo peča larda[1]
„Nego moga Jera brada.“ 25
Pa ga metnuh na vrh kuće,
Dođe or'o, odnese ga:
„Iš otole, orletino!
„Nije ovo jagnjetina
„Nego moja mužetina.“ 30
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 238-239.
