Nevinašcu
K'o najljepše sunce na proljetnom danu
Tvoj osmejak blagi snaži me i grije; -
A u slatkom sanku tvoja duša pije
Iz božije ruke anđeosku hranu.
Ja vidim anđelka kako s pažnjom bdije
I nad tobom drži svetog mira granu;
U kol'jevci tvojoj, u malenom stanu,
Tvoje carstvo mirno uzano ti nije...
No kad prođu dani, koji brzo lete,
Da l' će tvoje srce za tu čednost znati
I u sebi hranit' zrak istine svete?
Hoće li te tada blagosiljat' mati?
Hoće li ti sužanj da vijence plete
Ili će te novim tiraninom zvati?...