Neverstvo

Vojislav Ilić

Neverstvo Pisac: Vojislav Ilić

Neverstvo

Pod južnim nebom poljana se širi

Prokleta Bogom. U poljani toj

Nit' potok šušti, niti cveće miri

Nit' slavuj šalje uzdrhtali poj;

Rosica bistra u prozorje samo

Poliva zemlje usijanu grud.

I jednog dana Bogom dani tamo,

Na polju mrtvom, niče cvetak žut.

No s divljih strasti silnih miliona,

Osamljen žudi osuđeni cvet:

I mutno nebo gordog Albiona,

Il' neki strani, nepoznati svet.

I bolno klonuv na mrtvačke grudi,

Ljudskoga lika što satiru dan,

Pritaja živog — pa ispunjen žudi,

Snevaše tihi, zanošljivi san.

A mladi putnik lutajući, žarom

Zanetim cvetom uresivši grud,

Hitaše dalje s dobivenim čarom

Na burno more, na daleki put.

I mnogo srećnih preleteše dana

U tavnu večnost, u večiti let —

I hladni vali plavog okeana,

Putnikom bačen grlili su cvet...

septembar, 1882 god.

Izvori

• Vojislav Ilić: Sabrana dela, Lirsko pesništvo 1872-1886, Vuk Karadžić, Beograd, strana 142.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.