Stojan ide od oranje,
Bela Rada od belilo. —
Sretoše se nasred druma,
nasred druma na ćupriju.
Stojan Radi govorio: 5
„Draga dušo, bela Rado,
doveče ću da ti dojdem
belom dvoru na prozoru.“
Bela Rada progovara:
„Ne dolazi, mlad Stojane, 10
ja doveče goste imam:
doći će mi mamin otac,
mamin otac a moj deda,
još će doći mamin bratac,
mamin bratac a moj ujka.“ 15
Stojan Radu ne posluša,
već kad prvi sumrak pade,
on se lako kradom krade
Beloj Radi pod prozore.
Kad kroz prozor pogled baci: 20
Rada stoji uz devera.
Tad se Stojan jadu seti
da su Radu isprosili,
njega mladog prevarili.
On otide u đul-baštu 25
gde će Rada zorom doći
da nabere rosno cveće
te da kiti prosioce.
Kad je zora zazorila,
Bela Rada poranila 30
da nabere rosno cveće.
Uvati je mlad Stojane,
pa ljutito pogovara:
„Je l se tako vera drži?!“
Moli mu se bela Rada: 35
„Pusti mene, mlad Stojane,
ja sam sada isprošena."
Naljuti se mlad Stojane,
pa izvadi zlatne nože
i iseče Radi ruke 40
te drugoga da ne grle,
iskopa joj crne oči
te drugoga da ne glede,
Izvadi joj mlado srce
za drugoga da ne vene. 45
Napomena
Pesme zabeležio Svetislav Prvanović, po kazivanju Lene Krstić iz Vrbice.
Reference
Izvor
Sestra trovaljća. Pesme zabeležio Svetislav Božinović. 3/1963. br. 1. str. 41.
