"Oj, djevojko, Tankosava,
Tanko si se opasala,
Još se tanje potkosala.
Što si kose naruđala,
Jer se nisi počešljala?"
"Kako bi' se počešljala,
Kad sam češalj izgubila,
Na dnu sela, kod jasena.
Na jasenu duge grane,
Na granama zlatne rese;
Ja ustrgo jednu resu,
Pa je nosim kujundžiji,
Da m' sakuje zlatne ključe,
Zlatne ključe svake ruke,
Da otvorim b'jele dvore,
B'jele dvore i gradove,
Da ja vidim šta j' u dvoru?
Al' u dvoru oganj gori,
A u ognju kolo igra:
U tom kolu devet braće,
Devet braće, sve rođena,
Među njima seka Marta,
Na glavi joj zlatna parta,
I svilena podvezača,
I dva mila miloduva,
I četiri kalopera,
I dve trake suva zlata.
Ciči, plače seka Marta,
Tješilo je devet braće,
Devet braće, sve rođena:
Šut', ne plači, seka Marto,
Daćemo te gore Bogu;
Sve zvjezdice - jetrvice,
A Danica - zaodnica,
Dva anđela - dva đevera,
Sjajan mjesec - to je svekar,
Zaodnica - svekrvica!"
