Na mesečini
| ←Veče u šumi | Na mesečini Pisac: Mileta Jakšić |
Kraj vinca se čiča
Jako rašćereta,
Pa mi mnogo priča
Iz pređašnjih leta:
Kako je još davno
Daleko od sela
Gde je polje ravno
Čuvȏ stada bela,
Kako se kraj druma
Kad je ciča zima
Oko pustih šuma
Klao s kurjacima —
Zatim ima mesto
U mračnim šumama
Gde se leti često
Čupȏ s vešticama.
(Tu verujem priči
Iz starih vremena
Kad pogledam čiči
Na gola temena.)
I još kiti čiča,
Doteruje, slaže,
Pa sve lepše priča
(Vino mu pomaže.)
S radoznalim strahom
Ja mu reči pratim
I s tajnim uzdahom
Detinjstvu se vratim.
I meni se čini
Da kraj noćnog hlada
Ležim u tišini
Lisnog vinograda.
Tiho mesec sjaje,
Vlažna magla plovi,
Veštice se taje
U sumračnoj zovi.
Čim se zvižduk vine
Kroz tišinu gluvu
Il’ miš časkom mine
Kroz travicu suvu:
Ja nedahnimice
Sluktim.. sve se smiri...
Žmirkaju zvezdice,
Detelina miri.
Pa ipak do zore
Plašim se prizrakom,
Što pada od gore
S mesečevim zrakom...
Izvor[uredi]
- Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 111
|