Na megdanu dobio djevojku
0001 Knjigu piše Bišćević Alile,
0002 Pa je šalje k Senju bijelome
0003 A na ruke Senjanin Ivana:
0004 „Pobratime, Senjanin Ivane!
0005 Čuo jesam, a vidio nisam,
0006 Da si junak, da te boljeg nema,
0007 I da imaš tanahnu košulju,
0008 U kojoj te majka porodila,
0009 Pa da u njoj poginut ne moreš.
0010 Evo meni carski ferman dođe,
0011 Da ja idem na vojsku carevu,
0012 Pošalji mi tu tanku košulju!
0013 Ako Bog da i sreća od Boga,
0014 Da se zdravo povratim iz vojske,
0015 Vratit ću ti tanenu košulju,
0016 Uz košulju stotinu cekina.”
0017 Kada knjiga Ivi dopanula,
0018 Knjigu štije, drugu otpisuje,
0019 Pa je šalje u Gabelu ravnu
0020 A na ruke Bišćević Alila:
0021 „Čuo jesam, a vidio nisam.
0022 Da si i ti junak nad junacim’
0023 Pa da si se skoro oženio,
0024 I da ti je pristala kaduna.
0025 Pošalji mi gizdavu kadunu,
0026 Ja ću tebi tanahnu košulju.”
0027 Kad Alilu b’jela knjiga dođe,
0028 Knjigu štije, drugu brže piše,
0029 Pa ju šalje k Senju bijelome
0030 A na ruke Senjanin Ivana:
0031 „Kad si junak i takva delija,
0032 Izađi mi na mejdan junački
0033 Izađi mi pod Gabelu ravnu,
0034 Gdje gledaju Turci i Metkovci.
0035 Sobom vodi seku Anđeliju,
0036 Ja ću moju Ajkunu sestricu.
0037 Ako, pobro, ti pogubiš mene,
0038 Nosi Ajku i rusu mi glavu!
0039 Ako, pobro, ja pogubim tebe,
0040 Ja ću tvoju i sestru ti Anđu.”
0041 Kad Ivanu b’jela knjiga dođe,
0042 Knjigu štije, pa se na nju smije.
0043 Gledala ga seka Anđelija,
0044 Pa je brata svoga upitala:
0045 „Otkle knjiga, brate, dobro moje,
0046 Vrlo ti je veselo kićena.”
0047 Ivan seki lažno odgovara:
0048 „Ova knjiga od Neretve mutne,
0049 Od junaka Raić-harambaše:
0050 Da mu ide sv’jetli Ilin-danak.
0051 Metković je gn’jezdo sokolovo
0052 I u njemu sajam Ilin-danak,
0053 Da ćemo se ondje pobratiti.
0054 Hoćeš poći sa mnom, seko draga?”
0055 Ivanu je seka besjedila:
0056 „Hoću, brate, milo dobro moje!”
0057 Odjezdiše na Neretvu mutnu,
0058 Dojezdiše više Metkovića,
0059 Metkoviću Ive ne svraća se,
0060 Nego vrnu pod Gabelu ravnu.
0061 Nasred polja pope b’jeli čador,
0062 Ispod njega Ive knjigu piše,
0063 Pa je šalje Bišćević Alilu:
0064 „Pobratime, Bišćević Alile!
0065 Hodi, pobro, da se darujemo
0066 Britkom sabljom i desnicom rukom,
0067 Kako kome Bog i sreća dade!
0068 Vodi sobom Ajkunu sestricu,
0069 Evo sa mnom Anđa pod Gabelom.”
0070 Turčinu se ino ne mogaše,
0071 Već osedla vranca debeloga,
0072 Pa se baca vrancu na ramena;
0073 Sobom vodi Ajkunu djevojku
0074 I odleti Ivi pod Gabelu.
0075 Kad djevojka drugu ugledala,
0076 Djevojke se milo izgrliše,
0077 Izgrliše, pa se poljubiše.
0078 Posjedale na travu zelenu,
0079 Pa gledaju, što junaci rade.
0080 Mejdandžije konje razigraše,
0081 Pa se britkim sabljam’ udariše.
0082 Iz Turčina vatra posipaše,
0083 Jer mu oklop obuka bijaše,
0084 Na nevjernu, ispod odijela.
0085 A iz Ive krvca polivaše,
0086 Ali mu je sreća priskočila:
0087 Dobri ga je konjic nanosio
0088 Na desnicu ruku Turčinovu:
0089 Mahnu sabljom Senjanin Ivane,
0090 Mahnu sabljom i desnicom rukom,
0091 Pri laktu mu ruku prisjekao:
0092 Pade ruka na zelenu travu.
0093 Tad pobježe Bišćević Alile
0094 I poleti ka Gabeli b’jeloj.
0095 Al se za njim Ivo otisnuo,
0096 Na trku ga junak dostigao;
0097 Gdje ga stiže, tu mu glavu diže.
0098 S Turčina je od’jelo skinuo
0099 I dobra mu konja uhvatio.
0100 Odnese mu krilo i čelenku
0101 I odvede Ajkunu djevojku.
