Na izvoru (Jovan Jovanović Zmaj)
| Na izvoru Pisac: Jovan Jovanović Zmaj |
NA IZVORU
(Slobodno po Šamisu)
Haj, pod lipom izvor što je!
S lipe miri ceo dô.
Kako onde tice poje
Ne zna svako, ne zna to.
Tu po vodu eto mome,
Sela malo u taj hlad,
Digla oči, a pred njome
Stoji detić krasan, mlad.
Detić reče: „Dobar veče!“
Pa odgovor čeka njen.
„Dobar veče!“ moma reče, —
Stid je zavi u rumen.
Al’ ka’no što, ne znaš kako,
Od pupoljka bude cvet,
Njene prve reči tako
Razviše se u ćeret.
A kad jarko sunce žmirnu
(Jer mu sumrak trže sjaj),
Ruka ruku samo dirnu:
To je bio oproštaj.
—
Dođe doma mlada moma,
Na licu joj sunčev žar,
„Gde si, diko, za toliko?“
Dočeka je majčin kar.
„Nemoj, majko, karat’ tako,
Nisam kriva, nije red...
Na izvor je ići lako —
Prazne ćupe, voljan gred.
Ali natrag — teret to je...
Pa i lep je onaj dô,
A još tice kako poje,
Ne znaš, majko, ne znaš to!“
»Javor« 1884.
|