Na grobu Branka Radičevića
| Na grobu Branka Radičevića Pisac: Jovan Grčić Milenko |
»Mlogo ’teo, mlogo započeo,
Čas umrli njega je pomeo«...
Pročit’o sam...
Pročit’o sam reči tvoje
Što ti smerna groba kite
U nedrima zemlje strane
Što ti ime srpsko štite
Kad tuđinstvo hladno šane
Da si – tuđin...
»Mnogo ’teo...«
Volja ti je zlatna bila...
Pa kod njenih zlatnih krila
Leteo si lepšim svetom...
Htede svojim dičnim letom
Da dohvatiš lepšeg dana.
Al’ životna klonu klica
I zakuka kukavica
Pod prozori pesmostana.
»Mnogo započeo...«
Započ’o si, zbilja, mnogo!...
Samosvesno, živo, smelo;
Iz proleća svog života
Pruž’o si nam cvetke te,
Al’ za dugo nesi mog’o:
U suzu se rose slile,
Jer ohladni srce vrelo...
O rpe’ota!... O rpe’ota!...
»Čas umrli njega je pomeo!«...
Pomeo te, avaj nama!
Ugrabi te s bela sveta,
Otrže ti miris — pesmu
Što mirisom majskog cveta
Zamirisa duše naše
Što za tobom proplakaše
Preduboko!
Pa i moje tužno oko
Što s’ na grobu tvom odmara
Podnosi ti poklon, evo,
Podnosi ti onog dara
Kog ti celo Srpstvo daje:
Suzu, Branko! — iskrena je...
Na Marksovom groblju u Beču, 18 oktobra 1867.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 214-215
|