Na badnji dan/29

POJAVA DEVETA

POJAVA DEVETA
Pređašnji bez NjUŠKALA.

SVETOZAR (ljutito):
Eto ti sada! Ovaj će lopov sutra napraviti škandal po varoši. Moj renome, što sam ga tolikim trudom stekao, taj će sada propasti. Sva će me varoš ismevati. „Eto toga sveca!“ — reći će — „pohvatali smo mu tragove!“ Još ću izgubiti sve moje klijente -— i to sve zbog vas, gospođice!
MARIJA:
Zbog mene!
SVETOZAR:
Da, vičete u pomroć, — pravite larmu, — pobunili ste sav komšiluk — i policiju ste mi dozvali na vrat!
MARIJA:
Vi ste krivi, što me niste pustili!
SVETOZAR:
Pustili, pustili — a što niste kazali, za što hoćete da idete? Al‘ sada morate kazati, sad mi je već svejedno, pa ma ceo svet došao, kad je već onaj lopov ovde bio. MARIJA (izvadi pismo):
E, dobro gospodine, kad ste tako ljubopitni, a vi čitajte!
SVETOZAR:
To je pismo od mene!
MARIJA:
Od vas gospodine!
SVETOZAR:
Glasi na udovicu Petrovićku.
MARIJA:
To je moja mati, al‘ čitajte samo!
SVETOZAR (čita.):
„Javljam vam u ime moga klijenta, vašeg kuće gazde, da ako do badnjeg dana ne platite kiriju, da ćete badnji dan na sokaku provesti! Svetozar Vujić, advokat“.
MARIJA:
I tako se i dogodido. Sad ćete razumeti, gospodine, da nam nije moguće uživati gostoprimstvo onoga čoveka, ko i nas je nemilosrdno na sokak izbacio!
SVETOZLR:
Ali za Boga, ja vas nisam poznavao!
MARIJA:
Što niste došli, da nas poznate!
SVETOZAR:
Ali to nije moj posao, vaša je mati trebala doći!
MARIJA:
Moja mati nije mogla doći iz stoga uzroka, što nije imala — cipela.
SVETOZAR (za sebe.):
To je sirotinja! (Glasno.) Pa dobro, za što vi niste došli?
MARIJA:
Ja, gospodine! Priliči li se meni, devojci, da vam dođem?
SVETOZAR:
I to je istina, — ali za Boga, da ste samo poručili —
MARIJA:
Po kime, gospodine?
SVETOZAR:
Do sto vraga, da niste bili izašli na polje iz stana!
MARIJA:
A pandur, što je stajao kod vrata?
SVETOZAR:
Ta to je sve tako, ali —
MARIJA:
Ali se ipak dogodilo. E, sad je već sve jedno! Sada znate sve, budite drugi put ne samo advokat, nego i čovek, pa se tako što ne će dogoditi. Sad pak hvala vam na gostoprimstvu, ja idem da probudim mater! (Ode.)