Na badnji dan/21

POJAVA PRVA

ČIN PRVI

POJAVA PRVA

(SVETOZAREVA SOBA)
SVETOZAR (Sam, hoda gore dole po sobi.)

SVETOZAR:
Dakle danas je trideset treći badnji dan u mome životu! Hm! Hm! Trideset i tri godine već su mi na grbači! Lepa cifra! A za to celo vreme šta sam učinio? Rodio sam se i živim — to je sve! A kako živim? Mučim se od jutra do mraka, da posle ono, što teškom mukom zaslužim, zaključam u orman i da posle svoje smrti ostavim kakvom rođaku iz pedesetog kolena, koji će me još grditi, što mu nisam više ostavio. Ponda još kažu da je vredno živiti! Na što? Za koga? Da, da, tu leži, za koga? Oca nemam, matere nemam, braće nemam, sestara nemam, a nemam, što je najglavnije, ni žene! Ne ću je ni imati, bože me sačuvaj! No, to bi mi još trebalo. Žena, pa možda i deca. Šta? Ne smem ni da pomislim na to! Jovane, Jovane!