Na Tičaru
| Na Tičaru Pisac: Vojislav Ilić |
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina,
Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina.
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče,
Pastir pod njim hlad uživa čekajući blago veče.
On je nikô povrh groba udovice neke mlade,
Što je cilni janičari isekoše u komade.
Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada.
Mala jedna tica živi od starina, od vajkada.
Ona peva cele noći, ona peva celog dana,
Ne plaši se od kobaca, niti beži od seljana.
o toj lepoj maloj Tici pričaju se čudne bajke:
To je duša male kćeri nad grobnicom mile majke.
Venulo je malo dete, što mu zemlja majku krije,
Nestalo ga jednog dana i nikada došlo nije...
Kud se delo? Šta je s njime? Niko nije znati mogô.
I od ovog tužnog dana proteklo je vrlo mnogo.
Na tičarskom ravnom polju, gde protiče hladna Drina,
Sa lisnatom svojom krunom hrast se diže od starina.
Njega munja ne udara, nit sekira oštra seče,
Pod njim sam se odmarao u spokojno majsko veče
Srce mi je uzimala gorka srdžba, teška seta,
I u duši prezirô sam nasilnike celog sveta.
A žalostiv, jasan cvrkut horio se sa visina,
I preda mnom šumila je valovita, hučna Drina.
4. septembar 1886.
Izvori
[uredi]- Vojislav Ilić: Lirsko pesništvo, strana 281-282, Vuk Karadžić, Beograd.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vojislav Ilić, umro 1894, pre 130 godina.
|