Pređi na sadržaj

Najbolji ljubavnik - Gijom IX Akvitanski

Izvor: Викизворник

Najbolji ljubavnik
Pisac: Gijom IX Akvitanski


Napisaću pesmu dok snim
i hodim pod suncem tim.
Dama ima s jezikom zlim,
njih znam ja:
njih srcima što viteškim
zadaju zla.

Dama čini smrtni greh
vitezu časnom krateć vek
a kojoj monah il' pop je lek
luda je tu;
spržiti treba uz sud prek
ugarkom nju!

Overnjom iz Limuzena
hodih sam i kao sena:
sretoh ženu šjor Garena
i Bernarovu;
pozdraviše me tog trena
po njihovu.

Jedna mi tad slog po slog:
„O hadžijo čuvao te Bog;
vidi se da si otmen rod
to moj je sud
al' vidimo sred sveta tog
mnogi je lud.“

Čujte kakvo bi mi slovo:
ne rekoh ni ono ni ovo
nisam ništa drugo skov'o
do odziv znan:
„Babariol babariol
babarijan!“

Tad Agnes ermesi ovlaš:
„Takvog tražile smo baš.
Sestro nek bude gost naš
jer skroz je nem
i malo priglup, da to znaš,
tvrditi smem.“

Jedna me pod vel uze već
smesti me u sobu uz peć.
Beše mi lepo moram reć
uz cura par
i ja se grejah motreć sve
ćumura žar.

Druga mi petla slasnog da
znajte bi veći nego dva
a odsutna posluga sva
samo nas troje;
papren bi sos i vino s dna
i hleb od proje.

„Sestro ovo lukav je stvor
i od nas on krije svoj zbor:
nek stupi mačor u naš dvor
jer sad je čas:
da zbori neće biti spor
laže li nas.“

Sestra Agnesa ode po zver
i grd mačor uđe kroz dver
kad mu videh brke i rep
obli me znoj
gotovo prav izgubih smer
i ponos svoj.

Pošto se svrši gozbe rok
svukoh se sledeć njihov tok;
s leđa mi mačka staviše tog
zla i kleta;
jedna ga pusti niz moj bok
sve do peta.

Povuče za rep u doba to
mačka što me ogreba zlo:
rana mi zadaše tad sto
i još više;
al' mučenje sam podn'o svo
ne može tiše.

„Sestro“ Agnesa Ermesini
„nem je čini se sve meni;
sestro kupka nek se peni
dok je u njoj.“
Osam i više dana prebdih
u peći toj.

Uzeh njih kako ćete čut:
sto osamdeset osam put
da skoro slomih oput krut
i svaki krak
a jad svoj ne znam reći tu
tako bi jak.

Jad svoj vam ne znam reći tu
tako bi jak.


Izvor

[uredi]
  • Trubaduri - izvor, prevod, predgovor i tumačenja Kolja Mićević - Beograd, Interpres, 2009.