Naše narodno uskrsnuće
| Naše narodno uskrsnuće (1870) Pisac: Risto Milić |
Vila.
Dođe vr’jeme i meni vam Vili,
Da s očiju stresem robski sanak;
I pozovem Srbski narod mili,
Na oružje i bojni ustanak.
Ustaj dakle o Dušane silni,
Vila tebe iz mrtvih doziva;
Ustaj Marko i Miloše krilni,
Srbski rod vas u pomoć poziva!
(Tri se groba rastvaraju, i tri se sjeni javljaju)
Dušan.
Kroz trenutak mojih mirnih snova,
Kakva b’jeda milo Srbstvo snađe?
Vila.
Nije trenutak već je pet vjekova,
Od kada mu s tobom sunce zađe!
Dušan.
Zar me silna smrt pregrabi kleta!
Đe je Uroš? — đe li Prizren-grad?
Marko.
Posestrimo tako t’ oba svjeta!
Kazuj: kako mi je Prilip sad?
Miloš.
Srbska slava — Srbska sila đe je?
Đe je Lazar? — đe li Krušev-grad?
— Ili Srbstvo sunce već ne grije,
Čim iz mrtvih nas ti budiš sad?
Vila.
Prizren, Prilip i Kruševac b’jeli,
Srušili se u najcrnji grob,
Udar snađe Srbski narod c’jeli,
Silan Srbin tek je danas rob! —
Uroša je Vukašin utuk’o,
S njim Nemanjin krasni svenu cv’jet:
Propast Srbstvu pridovrši Vuko,
Lazar pade, svlada Turčin klet!
Dušan.
Ah Uroše — ah nadeždo moja!
Kakva l’ sudba tebe snađe tužna?
Marko.
Vukanine ne im’o pokoja!
Zašto Srba ti učini sužnja?
Miloš.
Brankoviću uvjek proklet bio!
Što izdade mekana Lazara?
Sva tri.
Hajd’mo viđet ko s’ usudit smio,
Nam takovog počiniti kvara.
Dušan.
Dodaj Vilo moju krunu sjajnu,
I dodaj mi žezla vladarskoga.
Marko.
Am’ i meni brže ćordu bajnu,
I privedi šarca pomamnoga.
Miloš.
Posestrimo posluži i mene,
Šestoperca daj mi plamenoga.
Sva tri.
Pak nek strepe Osmanlije l’jene,
Od ustanka našeg viteškoga.
Vila.
Spremila sam svakom svoje davno,
Pa hitajmo brže na ustanak,
Da s’ razvedri Srbsko nebo tavno,
Da slobode prosine nam danak! —
Ja odlazim do glasne Avale,
V’jence plesti zastavi trobojnoj.
Dušan.
Čuvarici naše rodne slave —
Crnoj Gori — ja odlazim lomnoj.
Marko.
Bolgariju Srbstva posestrimu
Iz dremeža probuditi spješim.
Miloš.
Ravnu Bosnu i Hercegovinu
Hrabrom mišcom letim da utješim!
Vila.
Svaki svome predjelu nek hita,
Da podiže braću uspavanu;
Vidov-danak novi Srbstvu svita,
Svaki svoju nek okuplja stranu.
Sva četiri.
Sakupljenim i sdruženim’ silam’,
Uskrsnut’ nam treba mili rod;
Na srbskijem sokolovim krilam —
K bojnom polju upravimo hod!
Hajd’mo, hajd’mo dužnost sveta zove,
Robstvo srušit’ i odagnat’ noć,
Hajd’mo slave trgat lavorove,
Naša sloga ima jaku moć.
Hajd’ dignimo Prizren porušeni,
I Dečanski obnovimo hram;
Hajd’ spasujmo narod potrveni,
Da pred sv’jetom ne bije nas sram!
Izvor[uredi]
Milić R. 1870. Serbobranke: lirične rodoljubne pjesme. Na Cetinju, u državnoj Pečatnji. str. 8-11.
|