Nahod Simeon/20
4.
SINAN, PREĐAŠNjI
SINAN: Emare, u dobri čas ti ovde! Kako je s našim poslom?
NIKOLA (na strani): Prošlo je sve, nesrećni Nahode!
SINAN: Šta si tako zabrinut, Emare? Šta te tako muči? Vidiš onamo ... (Pokazuje vrata caričina, no u tom smotri Hasana). Ha, šta je ono?! Telo moga strica! Nesrećniče, ovamo! (Dovuče ga do Hasana). Šta? Mrtav?! Izdajniče, ti si moga strica ubio! (Trgne mač).
SIMEON: Ne, čestiti pašo. On je nevin. Ja sam ubica vezirov.
SINAN: Ha, ti si, nesrećniče! Ti si iz tuđe zemlje došao, da velikaše ubijaš? Primi i ti nagradu za tu dobrodetelj.
NIKOLA: Stani, pašo Sinane! On je nevin. Vezir ga je na mejdan pozvao.
SINAN:Na mejdan?! I na mejdanu si ga pogubio? Dakle na mejdanu plati tvoju vrlinu! Vuci mač, pakleni porode, da pokajem čest Hasanovu.
NIKOLA: Ah, smiluj se, čestiti pašo! Nije on ubica Hasanov.
SINAN: Pretvornico, nisi ti, nije on ubica, a moj stric mrtav leži! Vadi, nesrećni, da krv prolivenu osvetim.
SIMEON (digne mač): Čestiti pašo.
SINAN (zamahne): U pakao se tornjaj!
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|