Narodni praznik
| Narodni praznik Pisac: Branislav Nušić |
Odvojeno od crkvenih i odvojeno od državnih praznika, svaki narod ima i svoj narodni praznik o kome proslavlja pobedu narodnih ideala ili narodne svesti. Takvi su praznici kod Talijana na primer osvojenje Rima, u kome ni danas nisu osvojili Papu; kod Rusa dan oslobođenja mužika koji ni do danas nisu slobodni; kod Mađara dan proglasa liberalnih zakona koji i danas ne važe za nemađarske narodnosti; a kod Turaka dan proglasa ustava, ovoga istoga pod kojim i danas u Turskoj cveta sloboda.
I mi smo imali vazdan nekakvih narodnih praznika, ali se oni kod nas nikako ne mogu da održe. Ili se oni ne drže, ili ih mi ne držimo, tek nekako kod nas to ne ide kao kod drugih. Mi ih menjamo svake političke sezone, kao što je red menjati stvar koja izađe iz mode. Ne dopada nam se, recimo, taj i taj praznik, a mi lepo ukaz pa napolje iz državne službe. Tako smo isterali dosad iz državne službe Cveti, pa smo isterali 6 april, pa 22 februar i da je bog dao nešto da je u našim rukama Vaseljenska Patrijaršija, ko zna kako bi se po nama proveli mnogi i mnogi sveci. Ja verujem da bi dosad već i sveti Nikola bio u penziji i šetao početkom svakog meseca po parku Ministarstva finansija pod ruku sa kakim načelnikom ili poreznikom, žaleći se na skupoću i zla vremena. A već drugim svecima, onima mlađim po rangu i po godinama službe od svetoga Nikole, i da ne govorimo.
Ali i pored toga našeg ukaznog ukidanja praznika imamo mi jedan praznik koji nikako ne ukidamo i kojim upravo proslavljamo pobedu narodnih ideala i svesti. Taj praznik naš, to su ovi naši izbori! Nema brate Srbina od Drine pa do Timoka i od Avale pa do Kopaonika, a da se o ovome opštenarodnom prazniku ne zaraduje od srca kao najvećem godovnom svecu. I šta su Božić i Uskrs prema ovim našim Svetim Izbooima. O Božiću se radujemo rođenju Isusa Hrista, a o Uskrsu crvenim jajima, a u ovome našem narodnom prazniku spojene su obe te radosti ujedno. Mesto jaja mi se kucamo kuglicama i radujemo se rođenju novog narodnog poslanika.
Pa onda, o Božiću i Uskrsu mirimo se ako smo s kim zavađeni, obilazimo rodbinu i kumove i ižljubimo se međusobno, čestitajući velike Božje praznike. A o ovome našem narodnom prazniku, na protiv, zavađamo se s kim stignemo; sa rodbinom se pokrvimo, kumove izgrdimo uzduž i popreko, pa proslavljamo praznik izbora u ljubavi i u veselju sa svojim partiskim drugovima, tako da i samom Bogu pođu suze na oči od miline.
Pa onda, šta su Božić i Uskrs, svega tri dana traju, te se čovek i ne odmori čestito. A o izborima, brate, dignu se ruke i od posla i od kuće čitav mesec dana, pa se odmoriš kao niko tvoj. Pa i inače ovi izbori u svemu liče na svaki drugi božji praznik, ima i mrsa, ima i jela, ima i pića, a, ako se baš i ne ide u crkvu, ide se na ispovest i slušaju se revnosno propovedi. Ne zvone, istina, zvona, ali se udara u klepetuše i u stare kante čim ulicom prođe protivnički kandidat. Ne zalazi, istina, pop sa bakračetom od kuće do kuće, ali zato dođe sreski načelnik i pisar i predsednik opštine i redom svi te obilaze.
Pa još ko od nas ume da se nađe ovih izbornih dana, stiga njemu. Vele, prijatelj Josa, iz neznam kog sela, zašao bio prošlih izbora pa na sve zborove. Gdegod čujete da se drži partijski zbor, a on potegne pa odstoji zbor, i kao što bi, recimo, u crkvi posle službe prišao da uzme naforu, tako bi i ovde prilazio za čašu i pio bi, Bože me prosti, tako dušmanski kao da mu se sin ženi.
Badava ga ljudi i iz jedne i iz druge i iz treće stranke okupili da se izjasni; aja prijatelj Josa veli:
— Ima dana, izjasniću se!
Najzad jednog dana bila dva zbora u sreskoj varošici, jedan vladine stranke, a drugi opozicije. Stao prijatelj Josa na raskršće, pa se domišlja na koju će stranu. Ne bi hteo čovek kao da se zameri nikome. I da se ne bi zamerio, ode lepo do pola na jedan zbor, a od pola na drugi. E, tu se sad dalje nije moglo, morao se izjasniti. Kad su se svršili na podne zborovi i ispilo što se imalo ispiti, okupili ljudi prijatelj Josu, da kaže šta misli:
— Eto, sad si bio na oba zbora i čuo si pa umeš presuditi i odrediti se. Reci nam šta misliš?
— Pa, — oteže prijatelj Josa i češe se za uvom — kako da vam kažem. Ja sam presudio, presudio sam, ne mogu reći da nisam presudio.
— E, pa reci.
— Evo, braćo, kako ja mislim. Oni onamo (opozicija) bolje govore, a ovi ovde (vladina stranka) toče bolje vino.
I eto tako, kao ovaj moj prijatelj Josa, mnogi i mnogi još presuđuju. Jednima se dopadaju govori i razlozi u njima izneti, a drugima vino, i cela se Srbija danas bori izmeđ razloga i onoga što o izborima može da zgrabi.
Pa zar to nije lep i veseo praznik i zar mu se sa razlogom ne raduje svaki dobar Srbin?