Nad Kostom Ruvarcem
| Nad Kostom Ruvarcem Pisac: Laza Kostić |
Nad Kostom Ruvarcem
Probudite, probudite mi ga!
Probudite ga zboru skupljenom!
Zar ne vidite tvrd kako je san?
Već treći dan što spava, treći dan.
Probudite ga! Probudi l' se sam,
rasrdiće se, karaće vas ljut,
toliko spati što ga pustiste,
toliko njega, što je svaki čas
neobrađen što veku ostaje,
progonit znao neštedimice,
ma goneć čas, progonio i vek. —
Probudite ga! — — Stani! nipošto!
Pa baš da možeš rukom samrtnom
probuditi, oživeti i smrt,
razmaknut među nepromenjivu,
vaseljenu što cepa nadvoje,
da mo'š oderat smelom desnicom
sa božja lica nedignuti veo,
na naliče okrenuti nam ga,
da i to smrtna sila koja sme
ni onda ne, ni tad, ni tako ne!
Ne budite ga, smilujte se na nj!
provoditi ga mante po voli
za teškom školom vakaciju tu! —
Onomad bi, dokolan nađoh se,
razmišljat stadoh što da započnem?
da čitam što? da pišem što? da nov
započinjem iskušljivosti lov,
il' za vremena stari trošim plen?
Al' glasnik dođe, glasnik dođe crn,
da prekužiti moram oboje —
iskustva nova gorak zalogaj
u pobratimstva stara spomenu:
Ruvarcu posmrtnu. dok mišljah ja,
života kako zbiljskom pozivu
odazvati se smrtna može reč,
odazva se Ruvarac pozivu:
umuknuo je; to je odgovor!
Moj Ruvarče!
ne srdi mi se, al' života mi,
— golema, ne znam, je li kletva ta,
najmanji je bar, znadem, blagoslov —
životom ti se kunem, pobro moj,
najbolja ti je ta još kritika,
— i bole niko ne napisa još;
u njojzi samo zameriti je
taj humor što ga odveć oseća
u očima sav čitalački svet.
da l' mučno, brale, delo beše to?
Pa odmaraj se, dokolan si sad! —
Ne budite ga, smilujte se na nj!
Provoditi ga mante po voli
za teškom školom vakaciju tu!
Sprovedimo mu samo bisage
do male one lađe zemljane!
Nepomična je lađa mala ta,
nepomična, al' svoje putnike
najstrašnijom brzinom odvozi.
Sprovedimo mu prtljag, braćo, taj.
a doma je već otputovô sam.
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|