NA VENČANjU
Eno kuma debeloga,
Eno vitog đuvegije!
Veselo mu oko seva,
Vedro mu se lice smije.
Eno lepe jenđibule,
Eno mlade nevestice!
Crne oči... crne vlasi
Kao perje gavran-tice.
Trepavice k'o mastilo,
Meke ruke k'o hartija...
Od radosti, od milote
Ne zna što će đuvegija.
Živa misli svu budućnost
Pred sebe mu verno stvori...
Al' mu crno oko seva,
Al' mu plaho srce gori!
I zaista! nije šala
Đuvegija ljubljen biti,
Cvetak neomirisani
Na srce si prigrliti.
Šećer usta... meke grudi...
Da sretan si đuvegio!
No ja ipak — veruj meni —
Radije bi čauš bio.
E mlađanom, zanesenom
Dok se s tvojom ljubiš curom,
Dotle ti se mudar čauš
Grli, ljubi sa čuturom.
A u crno naše doba,
De su retke dobre volje,
Ja bi rek'o, da je vino
Od devojke mnogo bolje.