Muja liječe vile Planinkinje (Počitelj)
0001 Pokliknula sa planine vila,
0002 Vila viče kladuškoga Muja:
0003 »Gdje si Mujo, nigdje te ne bilo,
0004 Pogibe ti dijete Halile,
0005 U Kunari, visokoj planini,
0006 Su trideset i četiri druga!«
0007 To ne čuje buljuk-baša Mujo,
0008 Jere Mujo sanak boravljaše,
0009 Već to čuje Hrnjičina majka;
0010 Ona budi svog sina Hrnjicu:
0011 »Ustaj, Mujo, na noge lagane,
0012 Pogibe ti Halil u Kunari
0013 Su trideset i četiri druga!«
0014 Onda Mujo na noge skočio.
0015 Trkom trče u pjanu mejhanu,
0016 U mejhani nigdje nikog nema,
0017 Do daidže Kovačević Rama.
0018 Mujo viče svog daidžu Rama:
0019 »Moj daidža na noge lagane,
0020 Pogibe mi Halil u Kunari
0021 Su trideset i četiri druga!«
0022 Onda Ramo na noge skočio
0023 Oni dobre konje pojagmiše
0024 I debele konje pojahaše,
0025 Pa ih eto pod Kunar-planinu.
0026 Kad su bili Ramovu bunaru,
0027 A sve pusta povaljana trava,
0028 Povaljana, krvi poštrapana.
0029 Leže leša trides’t i četiri,
0030 A sve Mujo leše premetaše,
0031 Gleda leša od brata Halila.
0032 Od Halila leša ne imade,
0033 Onda Mujo tiho govoraše:
0034 »Moj daidža, Kovačević Ramo,
0035 Halila su Vlasi uhvatili,
0036 Gledaj tlake oko druma puta,
0037 Kud j’ otišla tlaka kroz planinu,
0038 Da idemo, da ih potjeramo.«
0039 Mujo nađe tlaku kroz planinu,
0040 Pa sve goni tlaku kroz planinu,
0041 Kud j’ otišla tlaka od hajduka.
0042 Kad on pade do jedne doline
0043 On pogleda šezdeset hajduka,
0044 A pred njima Mijat harambaša.
0045 Mujo gleda, a nema Halila,
0046 Pa debela natjera đogina.
0047 Opazi ga šezdeset hajduka,
0048 Pa na lake noge udariše,
0049 Pa na vatru Muja dočekaše.
0050 Tu je Muju loša sreća bila:
0051 Četiri ga puške udariše,
0052 A Mujo se vije na đoginu,
0053 Uzenđiju nogom’ oparaše,
0054 Pa za golu sablju prihvatio,
0055 Ranjen Mujo istjera đogina,
0056 Posiječe trideset hajduka,
0057 Uteče mu trides’t kroz planinu.
0058 Tu pobježe Mijat harambaša,
0059 Ne dade mu đogat od mejdana,
0060 Već Mijata nogom prihvatio.
0061 U travu ga zgazi djetelinu.
0062 Ranjen Mujo osjede đogina,
0063 Nadžak trže i nadžak poteže,
0064 Pa Mijata sve nadžakom tuče,
0065 A sve Mujo za Halila pita;
0066 Mijat njemu stade kazivati,
0067 Što je njemu od Halila bilo:
0068 »Sinoć jarko ićindiji sunce,
0069 A ja bijah u Kunar-planini,
0070 A kod mene šezdes’t i tri druga;
0071 Pa bijasmo ožednjeli v’oma.
0072 Kad dođosmo Ramovu bunaru,
0073 A kad spava trideset Turaka,
0074 I pred njima tvoj brtac Halile.
0075 Mi dođosmo kroz zelenu travu,
0076 Te poklasmo trideset Turaka,
0077 A prenu se tvoj bratac Halile,
0078 Pa u ruku pušku prigrabio,
0079 Za njim puče do šezdes’t pušaka,
0080 Uteče nam za studenu st’jenu.
0081 Tri četiri puta zapalio,
0082 Ubi meni tri četiri druga.
0083 Tad na zemlju akšam pritisnuo.
0084 Ja ne znadoh što bi od Halila,
0085 Da li ranjen uteče Halile,
0086 Al se nije Halil odbranio? –
0087 N’jesm Mujo očima vidio.«
0088 Sad mu Mujo savezuje ruke,
0089 Pa ga sveza za đogata svoga,
0090 A zavika svog daidžu Ramu:
0091 »Moj daidža, natjeraj putalja,
0092 Goni konja za studenu st’jenu,
0093 Ne bi l’ našo tlaku od Halila,
0094 Da vidimo, što je od njeg bilo,
0095 Da l’ uteče zdravo u planinu?«
0096 Odmah Ramo posjede putalja,
0097 Ramo pade pod studene st’jene,
0098 Za stijenom tlaku nalazio,
0099 Sve po travi poštrapala krvca.
0100 Onda Ramo tiho govorio:
0101 »O Halile žalostan ti dajo!
0102 Međer si ti dopanuo rana.«
0103 Pa se tlakom Ramo nametnuo,
0104 Kad on pade do jedne doline
0105 I pogleda pod zelenu jelu.
0106 Kad pod jelom Hrnjica Halile
0107 Začu tutanj od konja putalja,
0108 Halil viknu, a na noge sinu;
0109 Hesabljaše Mijat harambaša:
0110 »O Mijate što me se ne prođeš?«
0111 Pa poteže pušku džeferdara,
0112 Hotijaše ubiti daidžu.
0113 Dok on pozna svog daidžu Rama,
0114 Do njeg Ramo dotjera putalja:
0115 »Moj Halile, moje d’jete drago,
0116 Jesi li se lako odbranio,
0117 Moreš rane prebojeti sine?« –
0118 »Moj daidža, Kovačević Ramo,
0119 Da bi tebi rane prebolio,
0120 Što su rane kraj srca mojega,
0121 A ne mogu one rane ljute,
0122 Što je rana polag srca moga,
0123 Mog sestrića Rajkovac Bećira,
0124 Što poginu Bećir kod bunara.
0125 Meni sva se odlomila krila,
0126 Ostaše mi pod kamenom ruke.«
0127 Tad dopade Mujo na đoginu.
0128 Kad pogleda Halile đogina,
0129 Njega pusta obojila krvca,
0130 Halil vidje, gdje je ranjen Mujo.
0131 Tada Mujo osjede đogina,
0132 Pa poletje Mujo do Halila:
0133 »Jesi l’ zdravo moj brate Halile?« –
0134 »Malo sam se Mujo, obranio.«
0135 Onda Mujo govori Halilu:
0136 »Bogme sam ti brate poginuo,
0137 Mene su ti rane osvojile,
0138 Četiri su puške udarile,
0139 Sve se svile oko srca moga.«
0140 To govori, pa leže u travu,
0141 Stade figanj Mujova Halila,
0142 Svoje rane i zaboravio,
0143 Pa Hrnjici bratu govorio:
0144 »Možeš brate, uzjahat đogina,
0145 Moreš li mi na Kladušu sići?«
0146 Iz trave mu progovara Mujo:
0147 »Nit mogu uzjahat đogina,
0148 Niti mogu rana preboljeti,
0149 Nit se muči nit me nosi Halko,
0150 Već mi snimaj pusat i haljine.«
0151 Tad procvilje Halil i daidža:
0152 »Kako ćemo tebe ostaviti?«
0153 Mujo Bogom stade zaklinjati:
0154 »Nemojte me odavle micati!«!
0155 Tad daidža do Hrnjice dođe,
0156 Sve mu pusat i haljine snima,
0157 Ostavi mu gaće i košulju
0158 I na plećim fermen od kadife.
0159 Stoji figanj Mujova Halila,
0160 Stoji cika Mujova đogina,
0161 Ali ranjen razgovara Mujo:
0162 »Od te kajde ne imade fajde,
0163 Ovako je od Boga suđeno,
0164 Meni vakat umrijeti dođe.
0165 Vi hajdete bijeloj Kladuši,
0166 Povedite Mijat harambašu,
0167 Bacite ga na dno u tavnicu.
0168 Mrku ćete noćcu prenoćiti,
0169 Pokupite mlade Kladušane,
0170 Vodite ih u Kunar-planinu,
0171 Onda ćete mene ukopati,
0172 U planini turbe namjestiti.«
0173 Tada Mujo ostade pod jelom,
0174 Eno ode Halil i daidža;
0175 Oni idu bijeloj Kladuši,
0176 Mujo osta rane bolujući.
0177 Kad je tamam po jaciji bilo,
0178 Poletješe samohite vile
0179 Sa Prologa, visoke planine,
0180 Pa padoše na Kunar-planinu,
0181 Pa sjedoše na tisovu panju.
0182 Kad zagrakta gavran ptica crna
0183 Po akšamu, kadno vakta nema,
0184 Onda vele dvije gorske vile:
0185 »Negdje ima leša od junaka,
0186 A dok grkće gavran ptica crna.«
0187 Onda treća progovara vila:
0188 »Ondje nema leša od junaka,
0189 A dok grkće gavran ptica crna
0190 Po akšamu, kada vakta nema,
0191 Već je ondje ranjena junaka.
0192 Potecite, vid’te moje seke,
0193 Da vidimo, gdje je ptica crna.«
0194 Dvije vile na noge skočiše,
0195 Pa padoše pod zelenu jelu.
0196 Kad poletje gavran ptica crna,
0197 Kad pod jelom nabacano granje;
0198 A kad vile podigoše granje,
0199 Kad pod granom nađoše junaka,
0200 Očim, gleda a avaza nema,
0201 Puste mu se rane ohladjele.
0202 Onda treća zavikaše vilu:
0203 »Naša seko, hodi der ovamo.«
0204 Kad je treća dodlazila vila,
0205 A kad vila opazila Muja,
0206 Udari se rukom po koljenu:
0207 » A moj Mujo, žalosna ti seka,
0208 Međer si mi dopanuo rana!«
0209 Zavlači mu po damaru ruku,
0210 Onda vila progovara mlada:
0211 »Potecite dvije moje seke,
0212 Jedna hajde devetoj planini,
0213 Donosi mi devetera cv’jeća!
0214 Druga leti preko mora sinjeg
0215 I donesi vode studenike,
0216 Da mu vodom rane isperemo,
0217 A od trava mehlem načinimo.«
0218 To rekoše, vile odletješe.
0219 Iste noći u sedam sahata,
0220 Sastaše se sve tri kod Hrnjice,
0221 Pa mu vodom rane izapraše,
0222 A od trava mehlem udariše.
0223 Dos su sišla dva sahata ravna,
0224 A stade se Mujo pomicati,
0225 Pa mu drugi mehlem udariše.
0226 Dok se svanu i ogranu sunce,
0227 Usta, sjede pod zelenom jelom,
0228 Pa mu treći mehlem udarile.
0229 Iza toga domalo zemana,
0230 Onda Mujo na noge ustade,
0231 Pa se sjeti nejačka Halila:
0232 »Moj Halile žalostan ti Mujo,
0233 Evo ti se izl’ječio Mujo, -
0234 Je su l’tebi rane pritužile?«
0235 A vele mu do tri gorske vile:
0236 »De ne luduj, adžamio Mujo,
0237 Već ti hajde tvojoj tankoj kuli,
0238 Razgovori tvoju staru majku,
0239 Obveseli tvog brata Halila.«
0240 Tada Mujo na noge ustade,
0241 Mujo pade niz Kunar-planinu
0242 Svu noć iđe, dok se ne rasvanu,
0243 Pomoli se polju kladuškome.
0244 Vid’ Ajkune, sestre Hrnjičine,
0245 Sve joj pusta na pendžeru glava,
0246 A sve gleda sentu njemačkomu,
0247 A sve grozne suze prolijeva.
0248 Dade joj se nešto pogledati,
0249 A u polju opazi pješaka,
0250 Plaho iđe poljem zelenijem.
0251 Dovikuje svoju staru majku:
0252 »O starice, majko milostiva,
0253 Ev’ od onud jednoga pješaka,
0254 Baš ko hoda brata Muja noga.« –
0255 »Šut’, Ajkuno, kukavice crna,
0256 Nemoj mojih povređivat rana,
0257 Ne spominji moga sina Muja!
0258 Žalosna mu do vijeka majka,
0259 A čemerna kuća ostanula!«
0260 U to doba Mujo pred avliju,
0261 A zavika plemenita Ajka:
0262 »Moja majko, evo nama Muja!«
0263 Poletješe obje na avliju,
0264 Ranjen Halil na bijeloj kuli.
0265 A kad doču Halil za Hrnjicu,
0266 Hitro skoči, ko da ne ležaše.
0267 Na avliji Muja susretoše,
0268 Jamiše ga na bijele ruke,
0269 Pa ih eto na tananu kulu!
