Mustaj beg lički izbavlja svog brata (Sarajevo)

0001 Vino piju age Krajišnici
0002 Usred Like na bijeloj kuli,
0003 Baš na kuli ličkog Mustaj bega;
0004 Sve su age šenli i veselo,
0005 Neveseo beg Mustaj beg lički,
0006 Nit’ on pije vina nit’ rakije,
0007 Nit’ šećerli kahve iz findžana,
0008 Beg proljeva suze od očiju.
0009 Pitale ga age Krajišnici:
0010 „Što je tebi beg Mustajbeg lički,
0011 Što se s nama veseliti ne ćeš?
0012 Kakva te je briga pritisnula?”
0013 Govori im beže Mustaj beže:
0014 „Znate age, nije bilo davno,
0015 Evo ravnih sedam godin’ dana.
0016 Ja sam brata oženio moga,
0017 Moga brata, ličkog Mehmed bega;
0018 Oženih ga lijepom djevojkom
0019 Sa studena vrela i Cetine,
0020 Milom Zlatom Babahmetovića.
0021 Kad dovedoh lijepu djevojku,
0022 Svadbu činih čitav mjesec dana.
0023 Vakat dođe, moja braćo draga,
0024 Da brat iđe u đerdek djevojci,
0025 A on ne htje u đerdek djevojci.
0026 A ja molih brata od matere:
0027 „ „Hajde, Meho, u đerdek Zlatiji!”
0028 Al me Meho ne htje poslušati,
0029 Pa ja kazah mojoj staroj majci.
0030 Ode mati Mehu govoriti:
0031 „ „Hajde, Meho, u đerdek djevojci!
0032 To je, sinko, velika sramota.” ”
0033 Jedva njega umolila majka,
0034 Pa on ode u đerdek djevojci.
0035 Kad u jutro petak osvanuo,
0036 Nišandžije hišan zaturiše,
0037 Hoće konje trčat na košije,
0038 I pješci se mnogi iskupili,
0039 A i pješci čekahu košije;
0040 Ali Meha iz đerdeka nema,
0041 Pa mi veli ostarjela majka:
0042 „ „O moj sine, lički Mustaj beže!
0043 Vidi Meha moga milog sina,
0044 Moga sina, a brata tvojega,
0045 Kako Meha iz đerdeka nema,
0046 Sinoć ne htje u đerdek djevojci;
0047 A jutros ga iz đerdeka nema,” ”
0048 Pa ja odoh na odajska vrata,
0049 Te ja kucam halkom na odaji,
0050 Da dovičem brata Mehmed bega,
0051 Na odaji zaklopljena vrata,
0052 Iz odaje niko se javlja,
0053 Ja sam desnu nogu podigao,
0054 U vrata sam nogom udario
0055 I razvalih na odaji vrata,
0056 Pa uljegoh u šikli odaju;
0057 Al mi brata Mehmed bega nema.
0058 Tu sam našo lijepu djevojku,
0059 Zlata stoji među pendžerima,
0060 Nije s glave ni duvak skinula,
0061 Pa je duvak suzam’ pokapala,
0062 Zlata plače, nigdje se ne tješi.
0063 Ja sam curi selam nazivao,
0064 Cura meni selam prihvatila,
0065 Ja sam Zlati tiho besjedio:
0066 „ „O nevjesta, kafazli Zlatijo!
0067 Kamo meni bratac Mehmed beže?” ”
0068 Zlatija mi ode govoriti:
0069 „ „Moj djevere, lički Mustaj beže!
0070 Moj djevere, da te Bog ubije,
0071 Kad ti ženi brata Mehmed bega,
0072 Što ga ženi nedragom djevojkom?
0073 Sad ću tebi kazat Mustaj beže!
0074 Kad uljeze sinoć u odaju,
0075 Pa je meni selam nazivao,
0076 Pa on meni mukajet ne bješe.
0077 Kako dođe i mimo me prođe,
0078 Pa dohvati sedefli tamburu,
0079 Pa on sjede na mome sanduku,
0080 Sitno kuca, jasno popijeva,
0081 Pripijeva Šibenika grada
0082 I Ružicu šibeničkog bana:
0083 „ „Evo puno devet godin’ dana,
0084 Kako sam se Ružom zagledao,
0085 S milom kćerkom šibeničkog bana;
0086 Sad Mustaj beg mene oženio,
0087 S milom kćerkom Babahmetovića.
0088 Čuješ dobro, kafazli Zlatija,
0089 Lica ti se dohvatiti ne ću,
0090 Dok Ružicu čujem u životu?” ”
0091 Pa ostavi sedefli tamburu,
0092 Primače se do sanduka svoga,
0093 Iz sanduka izvadi haljine,
0094 Pa se svlači, te se preoblači,
0095 Sve obuče od zlata haljine,
0096 A opasa mukadem pojasa,
0097 Po pojasu silah pripasao,
0098 Pa za silah puške zadjenuo,
0099 Obadvije puške merdžankinje;
0100 Pa dohvati noža plamenoga
0101 I noža je u silah turio,
0102 S čiviluka skide džeferdara,
0103 Uz duvar je pušku prislonio.
0104 Opet beže do sanduka dođe,
0105 Stade brojit žute madžarije,
0106 Pa izbroji hiljadu dukata,
0107 U zlatan ih jagluk zavezuje,
0108 Beže k meni u odaju pođe
0109 I u ruci nosi madžarije,
0110 Pa mi s glave duvak podignuo,
0111 Pa mi beže ’vako govoraše:
0112 „ „O Zlatijo Babahmetovića!
0113 Pogledaj me crnijem očima,
0114 Da ja vidim kakve su ti oči!” ”
0115 Moj djevere, lički Mustaj beže,
0116 Brata sam ti očim’ pogledala.
0117 Kad mi crne oči ugledao,
0118 Poljubi me tri, četiri puta —
0119 Da j’ ko brojo i stotinu puta,
0120 Pa mi dade hiljadu dukata:
0121 „ „Maj to tebi, kafazli Zlatijo!
0122 Maj ti, Zlato, hiljadu dukata,
0123 Da ti dadem nićah i nafaku,
0124 Zlato bona, za života moga!” ”
0125 Pa me zakle beže Mehmed beže:
0126 „ „O Zlatijo, tako ti imana!
0127 Nemoj moga ti tužiti brata,
0128 Eto tebi nićah i nafaka —
0129 Zlato bona, za života moga!” ”
0130 Pa izađe beže iz odaje.
0131 Pa ja ne znam, beže Mustaj beže,
0132 Kuda ode beže Mehmed beže.” —
0133 Pa govori beg Mustaj beg lički:
0134 „Čuste li me age Krajišnici!
0135 Evo puno sedam godin’ dana,
0136 Kako mi je brata nestanulo.
0137 Ja opravih sedam bajraktara,
0138 Da mi brata Mehmed bega traže,
0139 I opravih Đulić bajraktara.
0140 Evo punih šest godina dana,
0141 Kako spremih moje bajraktare,
0142 Ni jednoga na Krajini nema.
0143 I oni su bili zarobljeni. —
0144 Čuste li me, braćo agalari!
0145 Gori su mi jadi bajraktarski,
0146 Što kukaju bajraktarske majke,
0147 Nego jadi brata Mehmed bega!”
0148 Pa zavika lički Mustaj beže:
0149 „Koji bi se junak nalazio,
0150 Pa bi sebe kurban učinio,
0151 Da on sađe niz zemlje kaurske,
0152 Da potraži brata Mehmed bega
0153 I mojijeh sedam bajraktara?”
0154 Sve su age redom ušutjele,
0155 Progovara od Kladuše Mujo:
0156 „Čuješ mene, lički Mustaj beže:
0157 Ja bih smio jemin učiniti,
0158 Kako nema u našoj krajini,
0159 Beže dragi, nikakva junaka,
0160 Da potraži tvoga Mehmed bega,
0161 I tvojijeh sedam bajraktara.”
0162 Opet veli lički Mustaj beže:
0163 „Čuste li me, age Krajišnici!
0164 Koji bi se junak nalazio,
0165 Pa bi brata nalazio moga
0166 I mojijeh sedam bajraktara,
0167 Dao bih mu stotinu čifluka,
0168 Dao bih mu zlatan kat haljina,
0169 Dao bih mu dvije puške male —
0170 Sve u srmi, pa su pozlaćene,
0171 Dao bih mu sablju okovanu,
0172 Što je danas ni u koga nema,
0173 Što siječe pancijer košulje;
0174 Dao bih mu mojega goluba,
0175 Daću konja, zaželit’ ga ne ću;
0176 Jošte više, dao bih mu kćerku,
0177 Moju kćerku Begeminu mladu.”
0178 Age šute, ništa ne besjede,
0179 A veli mu serdar Mustaf-aga:
0180 „Čuješ mene, beg Mustaj beg lički!
0181 Čuo jesam i ljudi mi kažu,
0182 Da imade momak u Udbini,
0183 Po imenu Velagić Selime.
0184 Pa sam čuo, beg Mustaj beg lički,
0185 Da se Selim nigdje ne savija,
0186 Ni kod svoje kule od kamena,
0187 Već sve hoda niz zemlje kaurske.
0188 Što je, beže, sedam kraljevina,
0189 Svud je išo Velagić Selime,
0190 Pa sam čuo i ljudi mi kažu,
0191 Gdje je došo Velagić Selime,
0192 Svako mjesto jeste potpisao,
0193 Bio grad to il bila palanka,
0194 Svako mjesto po imenu znade.
0195 Čuo jesam i ljudi mi kažu,
0196 Da umije trideset jazija,
0197 I umije trideset jezika,
0198 Svake knjige pročitati znade.
0199 Ako ćeš me, beže poslušati,
0200 Ti ćeš sitnu knjigu načiniti,
0201 Spremi knjigu Velagić Selimu.
0202 Ak’ ne bide kuda otišao,
0203 Nek’ mu knjigu knjigonošče dade,
0204 Nek’ on dođe tvojoj tankoj kuli,
0205 Da molimo Velagić Selima,
0206 Ne će li se Selim zamučiti,
0207 Ne će l’ otić’ niz zemlju kaursku,
0208 Ne će li ih Selim nalaziti?”
0209 Opet Mujo begu besjeđaše:
0210 „Čuješ li me, lički Mustaj beže!
0211 Jeste zgodan Velagić Selime:
0212 On ti ništa zatražiti ne će,
0213 Majka nema, neg’ njega jednoga.”
0214 Kad to začu lički Mustaj beže,
0215 Pa prisjede, sitnu knjigu piše
0216 Na koljena Velagić Selimu,
0217 Da mu dođe Velagić Selime,
0218 Da on dođe ličkom Mustaj begu
0219 Moli mu se beg Mustaj beg lički,
0220 Moli mu se baš ko bratu svome,
0221 Beže viknu Vrsić bajraktara,
0222 Bajraktar mu u odaju dođe,
0223 Beg mu daje knjigu šarovitu:
0224 „Čuješ li me, Vrsić bajraktare!
0225 Maj ti ovu knjigu šarovitu,
0226 Nosi knjigu pravo na Udbinu,
0227 Podaj knjigu Velagić Selimu!"
0228 Pa bajraktar begu progovara:
0229 „Ja ću knjigu uzet, Mustaj beže,
0230 I odnijet knjigu na Udbinu;
0231 Ali ne ću naći Velagića,
0232 Velagić se nigdje ne savija,
0233 Već sve iđe po zemljam’ tuđijem,
0234 Gdjekad prođu po četir’ godine,
0235 A Selima na Udbinu nema.”
0236 Njemu veli lički Mustaj beže:
0237 „Hajd’ Vrsiću ako Boga znadeš!
0238 Ne ćeš li ti dobre sreće biti,
0239 Da ti nađeš Velagić Selima.”
0240 Uze knjigu Vrsić Ibrahime,
0241 Pa on spade u tople podrume,
0242 Pa opremi široka vranina,
0243 Izvede ga Vrsić na avliju,
0244 Na avliji uzjaha vranina,
0245 Pa istjera konja iz kapije.
0246 Zelenog se polja prihvatio,
0247 Otlen ode Vrsić Ibrahime.
0248 Kud god iđe, vesela mu majka!
0249 Vrsić sađe pod Udbinu ravnu,
0250 Prihvati se polja udbinskoga.
0251 Pa Vrsića age ugledaše,
0252 Ugledaše age Udbinjani,
0253 Jer bijahu age posjedale,
0254 Redom sjede na zelenoj londži,
0255 Među njima Velagić Selime,
0256 Uzgrnuo uz ruke rukave,
0257 Najčešće mu čaša dolazaše.
0258 A kakav je Velagić Selime!
0259 Vas u srmi i u suhu zlatu,
0260 Na desnu se naslonio ruku,
0261 Velagić se nešto zamislio.
0262 Pitaju ga age Udbinjani:
0263 „O Turčine, Velagić Selime!
0264 Što su tebe misli pritisnule?”
0265 Kad to začu Velagić Selime,
0266 Pa je s čela ruku podignuo,
0267 Pa je Selim podigao glavu:
0268 „Znate l’ braćo, age Udbinjani,
0269 Što su mene misli potisnule?
0270 Sad ja mislim na zelenoj londži,
0271 U Krajini — gdje junaka ne bi,
0272 Da potraži ličkog Mehmed bega,
0273 Milog brata ličkog Mustaj bega
0274 I njegovih sedam bajraktara;
0275 Čuste li me, age Udbinjani!
0276 Onomad sam bio niz Krajinu,
0277 Pa me bješe namjer namjerila,
0278 Pa natjera svojega dorina
0279 Ispod kule Đulić bajraktara.
0280 Začuh pisku na bijeloj kuli,
0281 Gdjekad kuka baš ko kukavica,
0282 I prevrće, baš ko lastavica.
0283 Ja mojega ustavih dorata
0284 Pod bijelu Đulićevu kulu,
0285 Odoh slušat jade sa dorina;
0286 Dok naljeze jedno momče mlado,
0287 Pa sam njega, braćo, upitao:
0288 Ko li kuka na bijeloj kuli?
0289 Momče mlado meni progovara:
0290 Ono kuka Đulićeva majka
0291 I četiri sestre Đulićeve,
0292 Sve kukaju na bijeloj kuli,
0293 A sve kunu ličkog Mustaj bega.
0294 Pa se, braćo, meni ražalilo,
0295 Slušajući Đulićevu majku
0296 I njegove sestre sve četiri.”
0297 Sve gledaju age Udbinjani,
0298 Sve gledaju poljem zelenijem,
0299 Njima veli Velagić Selime:
0300 „Čuste li me age Udbinjani!
0301 A koga ste poljem ugledali?”
0302 Njemu vele age Udbinjani:
0303 „O naš aga. Velagić Selime!
0304 Eto poljem Vrsić bajraktara,
0305 Bajraktara ličkog Mustaj bega.”
0306 Kad to začu Velagić Selime,
0307 Pa agama ode besjediti:
0308 „Jesam, age, čuo za Vrsića,
0309 Al ga nisam ja nikad vidio
0310 I ja hoću njega osejriti.”
0311 Pa Velagić poljem pogledao,
0312 Dok ugleda Vrsić bajraktara,
0313 Vrsić dogna njegova vranina,
0314 Dogna vranca pred zelenu londžu,
0315 Pa pred londžom konja odjahao.
0316 Ode Vrsić uza merdevine,
0317 Pa uljeze u zelenu londžu.
0318 Pa agama turski selam viknu,
0319 Age su mu selam prihvatile,
0320 Ispred njega na noge skočile;
0321 Al ne skače silan Velagiću.
0322 Vrsić sjede među agalare.
0323 Age njemu hoš-đeldiju daju,
0324 Pitaju se za mir i za zdravlje,
0325 Age su ga ponudile pivom.
0326 Kad se Vrsić malo napojio
0327 I malo se bješe odmorio,
0328 Pa agama Vrsić govoraše:
0329 „O Boga vam, age Udbinjani!
0330 Ko je ovdje Velagić Selime,
0331 Nije l’ Bog do, da sreća namjeri,
0332 Je li ovdje Velagić Selime?
0333 Da ga vidim, ne bih ga poznao,
0334 Jer ja njega nikad još ne vidjeh,
0335 Ja sam njega čuo po čuvenju.”
0336 Rekoše mu age Udbinjani:
0337 „Bajraktare ličkog Mustaj bega,
0338 Eno ondje Velagić Selima,
0339 Što no sjedi među pendžerima.”
0340 Kad ga vidje Vrsić bajraktare,
0341 Pa od zemlje na noge skočio,
0342 Bajraktar mu poletio ruci.
0343 Ne da ruke Velagić Selime,
0344 Veće Selim veli bajraktaru:
0345 „O Vrsiću, begov bajraktare!
0346 Niko moje ne poljubi ruke,
0347 A ni ti je poljubiti ne ćeš. ”
0348 Pa mu Vrsić knjigu izvadio,
0349 Dade knjigu Velagić Selimu.
0350 Selim uze knjigu šarovitu,
0351 Pa posadi Vrsić bajraktara,
0352 Posadi ga sebi uz koljeno.
0353 A da vidiš Velagić Selima!
0354 Na knjizi je pečat prelomio,
0355 Pa razloži knjigu šarovitu,
0356 Uči knjigu silan Velagiću,
0357 Knjigu uči, grohotom se smije.
0358 Pitaju ga age Udbinjani:
0359 „Velagiću soja gospodskoga!
0360 Što ti knjiga šarovita kaže,
0361 Je l’ Mustaj beg knjigu opravio?”
0362 A veli im Velagić Selime:
0363 „Jest mi beže knjigu opravio,
0364 Mene zove, da mu Lici sađem,
0365 Da me spremi niz zemlju dušmansku,
0366 Da mu tražim brata Mehmed bega
0367 I njegovih sedam bajraktara.”
0368 Pa agama Selim kazivaše,
0369 Gdje je reko dati Mustaj beže,
0370 Reko dati stotinu čifluka,
0371 Reko dati zlatan kat haljina,
0372 Reko dati dvije puške zlatne,
0373 Reko dati sablju okovanu,
0374 Što siječe oklop na junaku,
0375 I goluba, konja iz podruma
0376 Reko dati Begeminu mladu,
0377 Begeminu da mu bude ljuba.
0378 A vele mu age Udbinjani:
0379 „O naš aga, Velagić Selime!
0380 Ne ćeš ići, da izgubiš glavu,
0381 Što će tebi begovi čifluci?
0382 I u tebe dosta je čifluka;
0383 Ne treba ti begovih haljina,
0384 Ti boljijeh imadeš haljina,
0385 A ti imaš boljijeh pušaka,
0386 Nego što su puške Mustaj bega;
0387 A ti sablju imaš okovanu,
0388 Što siječe oklop na insanu;
0389 Bolji ti je dorat od goluba,
0390 Od goluba ličkog Mustaj bega.”
0391 A veli im Velagić Selime:
0392 „Sve je tako, age Udbinjani!
0393 Sve je tako, što vi govorite,
0394 A ja ću se beli zamučiti
0395 Rad hatora kukavice sinje,
0396 Kukavice, Đulićeve majke.”
0397 Pa je Selim na noge skočio,
0398 Pa zavika Vrsić bajraktara:
0399 „Hajde sa mnom Vrsić bajraktare!
0400 Da idemo mojoj tankoj kuli,
0401 Kod mene ćeš konak učiniti,
0402 Jutrom ćemo bolje podraniti,
0403 Opremiti sebe i hajvane,
0404 Lici ćemo zajedno slaziti,
0405 Sići ćemo ličkom Mustaj begu.”
0406 Pa odoše iz zelene londže,
0407 Pa su kuli bili dolazili.
0408 Selim vodi Vrsić bajraktara,
0409 Odvede ga na muške konake;
0410 Selim sluge svoje dovikuje,
0411 Pa im sluge hizmet učiniše,
0412 Ode Selim majci u odaju,
0413 Pa materi ode besjediti:
0414 „Čuješ li me ostarjela majko!
0415 Jest mi knjiga, majko, dopanula
0416 Od onoga ličkog Mustaj bega,
0417 Valja sjutra Lici polaziti.”
0418 Pa veli mu mati lakrdiju:
0419 „Hajde sinko, tebi sretno bilo!
0420 I ja sam se bez tebe sviknula,
0421 Po četiri prođu godinice,
0422 Tebe nema tvojoj tankoj kuli,
0423 Veće iđeš niz zemlju kaursku,
0424 Hajposl’je ćeš izgubiti glavu.”
0425 Pa izađe Selim iz odaje,
0426 Te on ode Vrsić bajraktaru,
0427 Pa su oni zanoćili tude.
0428 Kada noći po akšamu bilo,
0429 Izađe im gospodska večera,
0430 Dosta piva a dosta jediva,
0431 Pa u jutro jutra dočekaše.
0432 Kad svanulo i sunce granulo,
0433 Oba su se oni opremili.
0434 I dobre su konje opremili,
0435 Uzjahaše konje na avliji.
0436 Prvi Selim natjera dorata,
0437 Natjera ga na demir kapiju,
0438 A za njime Vrsić bajraktare.
0439 Kroz Udbinu konje natjeraše, —
0440 Stoji zveka sićahna sokaka.
0441 Obadva su oni udarili
0442 Ispod dvora udbinskog ajana,
0443 Ispod ćoška konje natjeraše,
0444 Ispod ćoška sitnijem sokakom.
0445 Doklen čekma sa pendžera sinu,
0446 Dok se avaz začu sa pendžera,
0447 Pa pogleda Velagić Selime,
0448 Na ćošku je čudo ugledao;
0449 Čisto zlato bješe ugledao,
0450 Čisto zlato ajanovu Fatu;
0451 Pa Fatima sa pendžera viče:
0452 „Stani malo, Velagić Selime!
0453 Ti pod sobom zastavi dorata,
0454 Imam tebi nješto besjediti.”
0455 Tadaj Selim zastavi dorata,
0456 A veli joj Velagić Selime:
0457 „Čisto zlato, ajanova Fato!
0458 Zbor’ Fatima, što je tebi drago.”
0459 Ondar veli ajanova Fata:
0460 „Kud ćeš bolan, Velagić Selime,
0461 Da ti tražiš ličkog Mehmed bega!
0462 Na što si se bolan prevario?
0463 Na begovo stotinu čifluka,
0464 Na begove od zlata haljine,
0465 Na begove dvije puške male.
0466 I ti si se bolan prevario
0467 Na begovu sablju od pojasa,
0468 Što siječe oklop na junaku,
0469 Na begova debela goluba.
0470 Na begovu Begeminu mladu, —
0471 Čuješ mene, Velagić Selime!
0472 Ja sam beli i ljepša i viša
0473 Od begove Begemine mlade!
0474 U mog baba ajan Osman age
0475 Ima beli boljijeh sabalja
0476 I boljega svijetla oružja
0477 I boljijeh u podrumu konja.”
0478 A veli joj Selim sa dorata:
0479 „Srce dušo, ajanova Fato!
0480 Ja Begiji mušterija n’jesam,
0481 Ona mi je Bogom posestrima.
0482 Tri put sam je na snu posestrio,
0483 Nek s’ udaje za koga joj drago!
0484 Čuješ mene ajanova Zlato!
0485 Ako Bog da, te se zdravo vratim,
0486 Uzeću te za vijernu ljubu,
0487 Čisto tebe prevariti ne ću!
0488 To joj reče, protjera dorata,
0489 Otlen ode Velagić Selime.
0490 Kud god iđe Selim sa Vrsićem,
0491 Pa su sašli u polje ličansko,
0492 Mustaj-begov konak ugledali,
0493 Age redom sjede u odaji,
0494 U odaji ličkog Mustaj bega.
0495 Mujo gleda poljem zelenijem
0496 Iz odaje ličkog Mustaj bega,
0497 Pa ugleda do dva konjanika,
0498 Čim ih vidje, odmah ih poznade.
0499 Kad ih vidje od Kladuše Mujo,
0500 Sa pendžera glavu okrenuo,
0501 Pa govori ličkom Mustaj begu:
0502 „Daj muštuluk, beže Mustaj beže!
0503 Eto poljem Vrsić bajraktara,
0504 I sa njime silnog Velagića!”
0505 Gledaju ih age sa pendžera,
0506 Pa besjede age i begovi:
0507 „Haj mašalah konja i junaka —
0508 Dobra konja a boljeg junaka!”
0509 Beg na sluge viku učinio:
0510 „Hajte dolje pred kapiju sađ’te,
0511 Te sretite Velagić Selima,
0512 Izved’te ga meni u odaju!”
0513 Pa su sluge pred kapiju sašle,
0514 Pa stadoše jedan do drugoga;
0515 U to doba Selim sa Vrsićem,
0516 Selim dođe pa im selam viknu,
0517 Između njih protjera dorata,
0518 Na avliji konje odjahali,
0519 Pa begove sluge doletješe,
0520 Prihvatiše bega i dorata,
0521 Izveli ga begu u odaju.
0522 Kada Selim u odaju dođe,
0523 Pa agama turski selam viknu,
0524 Sve mu age selam prihvatiše,
0525 Ispred njega na noge skočiše.
0526 Beg Mustaj beg na noge skočio,
0527 Pa prihvati Velagić Selima,
0528 Prihvati ga za bijelu ruku,
0529 Na svoje ga mjesto posadio,
0530 Pa mu age hoš-đeldiju daju,
0531 Hoš-deldiju i sefa-đeldiju,
0532 Pa mu sluge hizmet učiniše,
0533 Pa Selima ćurkom prigrnuše,
0534 Tutundžije čibuk doniješe,
0535 Kahvedžija kahvu mu donese;
0536 Findžan uze Velagić Selime,
0537 Jednom srknu kahvu iz findžana,
0538 Nješto pisnu u begovu dvoru.
0539 Začu pisku Velagić Selime,
0540 Hotijaše bega upitati:
0541 Što ’no pišti u konaku tvome?
0542 Pa se Selim opet popišmani,
0543 Ne htje pitat ličkog Mustaj bega,
0544 Čini mu se velika sramota.
0545 Tu je Selim zanoćio bio;
0546 Kad u jutru jutro dočekaše,
0547 Pa pijahu kahvu na uranku,
0548 A veli mu lički Mustaj beže:
0549 „Čuješ li me, Velagić Selime?
0550 Bi l’ ti mene nešto poslužio,
0551 Da ti sađeš niz zemlju kaursku,
0552 Da potražiš brata mi Mehmeda
0553 I mojijeh sedam bajraktara?”
0554 Pa mu beže opet besjeđaše:
0555 „Čuješ li me, Velagić Selime?
0556 Teže su mi bajraktarske majke,
0557 Što kukaju jutrom i večerom,
0558 Nego jadi moga Mehmed bega.
0559 Ako mene htjedneš poslušati,
0560 Sve ću dati, što sam obreknuo.”
0561 Osmjehnu se Velagić Selime,
0562 Mustaj begu Selim govoraše:
0563 „Nit’ ću tvojih luka nit’ čifluka
0564 Nit’ ću tvoje uzeti Begije,
0565 Ona mi je Bogom posestrima,
0566 Nek’ s’ udaje za koga joj drago,
0567 Tri put sam je na snu posestrio.”
0568 U riječi u kojoj bijahu,
0569 Poklekoše na odaji vrata,
0570 Dok uniđe begova Begija.
0571 Kad uljeze ona u odaju.
0572 Od nje se je soba razasjala,
0573 Obukla se što može najbolje;
0574 Kad Begija vidje Velagića,
0575 Od radosti u odaji pisnu,
0576 Sve je age zabun učinila,
0577 Pa je ona raširila ruke,
0578 Pa poletje Velagić Selimu,
0579 Te Selima zagrli djevojka.
0580 A što veli begova Begija :
0581 „Blago meni od sad do vijeka,
0582 Kad ja vidjeh moga pobratima,
0583 Pobratima Velagić Selima;
0584 Na snu sam ga tri put pobratila!
0585 Pa pobratim plače i Begija,
0586 Sve su redom age rasplakali.
0587 Pa govori Velagić Selime:
0588 „Posestrimo, begova Begijo!
0589 Hajde sada, života ti tvoga,
0590 Hajde sada majci u odaju,
0591 Imam nješto s begom besjediti.”
0592 Pa djevojka ode iz odaje,
0593 Ode Selim begu besjediti:
0594 „Čuješ li me, lički Mustaj beže!
0595 A ja tebe ne bih poslužio,
0596 Nit’ bih tebi hater popazio;
0597 Veće tebe hoću poslužiti
0598 Rad hatera moje posestrime,
0599 Moja sestra, a tvoja je kćerka,
0600 Rad hatera kafazli Begije,
0601 Rad hatera sedam kukavica,
0602 Poslužiću majke bajraktarske.
0603 Ako Bog da, beže Mustajbeže,
0604 Pa ću beli sjutra polaziti.”
0605 Pa on bega među oči ljubi,
0606 I tude su noćcu zanoćili,
0607 A u jutro rano podranili,
0608 svačemu eglen zaturili,
0609 Pa sidješe, dok ogrija sunce
0610 Oprema se Velagić Selime,
0611 Dobro sebe i dorata spremi
0612 I dobro se tebdil učinio.
0613 Pa Velagić na noge skočio,
0614 Sa svjema se tude halalio.
0615 Pa Velagić na avliju sađe,
0616 I svojega uzjaha dorata,
0617 Iz avlije konja istjerao
0618 Nu da vidiš Velagić Selima!
0619 Udario niz zemlju ćesarsku,
0620 Ode hodat niz ćesarevinu,
0621 Po crkvama hoda i misama,
0622 Ne će l’ Selim čuti, razabrati,
0623 Za Turčina ličkog Mehmed bega.
0624 Nigdje za njeg razabrat ne može,
0625 Pa udari niz zemlju madžarsku.
0626 Kud god hoda Velagić Selime,
0627 Na Kostrešu udari planinu,
0628 Pa zagazi u tijesne klance; —
0629 Stade tutanj nešta na planini,
0630 Kad pogleda Velagić Selime:
0631 Momak iđe na konju vraninu,
0632 Na njemu su madžarske haljine,
0633 Crni su ga pritisnuli brci,
0634 Pali brci do na puške male;
0635 Kad ga vidje Selim kroz planinu,
0636 Na doratu dizgin prihvatio,
0637 Pa na balčak naslonio ruku,
0638 A sinu mu sablja od pojasa,
0639 Pa na momka natjero dorata.
0640 Kada vidje momak sa vranina,
0641 Pa zavika grlom bijelijem:
0642 „Sebi ruke, Velagić Selime!
0643 Zar bi meni otkinuo glavu?”
0644 Začudi se silan Velagiću,
0645 Ko ga pozna u pustoj planini.
0646 Selim svoga zastavi dorata,
0647 Pa pobliže konje pritjeraše,
0648 Pritjeraše jedan do drugoga,
0649 Pa mu veli Velagić Selime:
0650 „O Boga ti, serhatlijo mlada,
0651 Oklen jesi od koga si grada,
0652 Po čem pozna mene i dorata?”
0653 A veli mu momak sa vranina:
0654 „Čuješ mene, Velagić Selime!
0655 Zar ti mene ne možeš poznati?
0656 Ja sam glavom Ajanović Ahmo.
0657 Znaš Selime, nije bilo davno —
0658 Evo ravnih devet godin’ dana, —
0659 Kada ferman iz Stambola dođe,
0660 Da se moja posiječe glava.
0661 Ja pobjegoh s glavom po svijetu,
0662 Baš ko ljeti pčela po cvijetu,
0663 Da sačuvam na dva rama glavu.”
0664 Kad to čuo Velag’ić Selime:
0665 „A ti li si, Ajanović Ahmo?”
0666 Odjahaše konje u planini,
0667 Pa sjedoše pod zelenom jelom,
0668 Pa ga pita Velagić Selime:
0669 „O Ahmede, Bogom pobratime!
0670 A najdalje doklen si slazio
0671 Brate dragi, niz zemlju kaursku?”
0672 A veli mu Ajanović Ahmo:
0673 „Ja sam hodo po tri kraljevine.
0674 Kad pobjegoh najpre iz Krajine,
0675 Ja pobjegoh u Vijenu ravnu,
0676 Pridvorih se brate kod ćesara,
0677 Gdje mu curi na oluke zlato,
0678 Služih njega do dvije godine.
0679 Ni tu brate ne smjeh ostanuti.
0680 Pa otalen iz Vijene krenuh,
0681 Pa zagazih niz zemlju Taliju,
0682 Pa ja sađoh Rimu prostranome,
0683 Pa ja sađoh misi kamenitoj.
0684 Tu se jesam brate pridvorio
0685 Kod onoga svetog oca pape,
0686 Pa ga dvorih četiri godine;
0687 Ni tu brate, ne smjeh, ostanuti,
0688 Pa iz Rima pređoh u Inglesku.
0689 Nešto malo tu sam se bavio,
0690 Malo nešto tri mjeseca dana,
0691 Pa se vratih iz zemlje ingleske,
0692 Pa se vratih opet u Madžarsku,
0693 Pa ja sađoh Šibeniku gradu,
0694 Kod bana se jesam pridvorio.
0695 Dobro me je bane zapazio,
0696 A bolje me bješe zapazila,
0697 Moj Selime, banova banica,
0698 Služih tude šest mjeseci dana.
0699 Jedno jutro bijah podranio,
0700 Dok evo ti jednog Madžarina.
0701 Mene viču Tintor kapetanom:
0702 „ „O Tintore, mladi kapetane!
0703 Sad te bane i banica viče.” ”
0704 Pa ja odoh k njima u odaju,
0705 Kako dođoh: „dobro jutro!” nazvah.
0706 Posadiše mene u odaji,
0707 Banica mi ode besjediti:
0708 „ „Čuješ li me, Tintor kapetane!
0709 Ja boljega prijatelja nemam.
0710 Jesi l’ čuo jesi l’ razumio,
0711 Gdje sam dobru načinila crkvu?
0712 I skoro sam crkvu dogradila,
0713 U crkvu sam turila popove,
0714 Jesam crkvu dobro nakitila,
0715 Što god treba za kuće božije,
0716 Dar je došo u bijelu crkvu
0717 Dar je došo od svakijeh strana.
0718 Pa čuli me, Tintor kapetane!
0719 Kod crkve sam čardak načinila,
0720 U čardak sam metla kapetane
0721 I dala im do trista vojnika,
0722 Da čuvaju u lugovim’ crkvu.
0723 Daleko se crkva prigodila,
0724 Odavlen je šest punih sahata.
0725 Čuješ li me, Tintor kapetane,
0726 Jučer mi je haber dolazio,
0727 Da je k crkvi mojoj udarao
0728 Harambaša Žagrović Spasoja,
0729 Hoće moju da porobi crkvu,
0730 Ima s njime do trista hajduka.
0731 Pa sam čula, Tintor kapetane!
0732 Soldati su crkvu odbranili,
0733 Nijesu je dali porobiti.
0734 Što je fajde, gdje je n’jesu dali,
0735 Soldata je dvjesta poginulo,
0736 Poginula sva tri kapetana.
0737 Niko crkve začuvat ne može,
0738 Osim tebe mlada kapetana.” ” —
0739 Pa čuješ me, Velagić Selime,
0740 Bijeloj me crkvi opravila,
0741 Tude siđeh četiri mjeseca.
0742 Jedno jutro bijah podranio,
0743 Pa sam sio na čardaku mome,
0744 Pa pogledah pokraj mora ravna,
0745 Dok evo ti jednog Madžarina,
0746 Vas u crnu, a na konju vranu,
0747 Do čardaka vranca dotjerao,
0748 Kad čardaka konja odjahao,
0749 Pa u čardak bješe izašao;
0750 Kako dođe, Božju pomoć viknu,
0751 Pa podviknu grlom u čardaku;
0752 „ „Ko je ovdje Tintor kapetane!” ”
0753 Pa me društvo kazalo Madžaru.
0754 Kad me zgleda fisan Madžarine,
0755 Pa zavuče ruke u džepove,
0756 Izvadi mi knjigu šarovitu.
0757 Ja sam odmah knjigu prihvatio,
0758 Pa pogledah knjizi niz jaziju,
0759 Al’ mi bane knjigu opravio:
0760 „ „Eto tebi knjige šarovite,
0761 Prijatelju, Tintor kapetane,
0762 Da ti ideš na Kostreš planinu
0763 Do čardaka Žagrović Spasoje,
0764 Da Spasoji posiječeš glavu;
0765 Ako mene poslužiti ne ćeš,
0766 Znadi dobro, Tintor kapetane!
0767 Ja ću tvoju posijeći glavu.” ”
0768 Pobratime, Velagić Selime!
0769 Kako ću ja posjeći Spasoju,
0770 Kad je meni Bogom pobratime!
0771 Boga mi ga ja posjeći ne ću!
0772 Ja sam moga vranca opremio,
0773 Pa na srcu bijah pomislio,
0774 Opet bježim u našu Krajinu.
0775 Evo iđem u našu Krajinu,
0776 Pa što Bog da i sreća donese!”
0777 Pa mu veli Velagić Selime :
0778 „Čuješ li me, Ajanović Ahmo!
0779 Kad si bio usred Šibenika,
0780 Nemaš li mi kakav haber kazat
0781 Za Turčina bega Mehmed bega?”
0782 „Imam brate, Velagić Selime.
0783 Eno brate, Bega Mehmed bega,
0784 Eno njega usred Šibenika
0785 Kod banice šibeničkog bana,
0786 Mehmed beg se u kočijam’ voza,
0787 Sa njime je banova Ružica,
0788 Sve se s Ružom u kočijam’ voza.”
0789 Ja veli mu Velagić Selime:
0790 „O Ahmede, ako Boga znadeš!
0791 Jeda tamo sedam bajraktara?”
0792 A veli mu Ahmed u planini:
0793 „Velagiću, da ti jade kažem,
0794 Da ti kažem jade bajraktarske:
0795 Kad su mene crkvi opravili,
0796 Da ja crkvu u lugovim’ čuvam,
0797 Pa je prošo jedan mjesec dana,
0798 Haber dođe meni od banice:
0799 „ „Čuješ li me, Tintor kapetane,
0800 Ja ću doći crkvi u lugove.” ”
0801 Pa ne prođe jedna hefta dana,
0802 Pa banica k crkvi dolazila.
0803 Kad banica k crkvi dolazila,
0804 Čudo vidjeh uz lugove crne,
0805 Pa se lugom brate pomoliše,
0806 Pomoliše varakli kočije,
0807 Nit’ ih vuku konji nit’ volovi,
0808 Već ih tegli sedam bajraktara
0809 Našeg bega, žalosna mu majka!
0810 A kakav je Đulić bajraktare,
0811 Pocrnio, kako gavran crni.”
0812 Pa veli mu Velagić Selime:
0813 „Kad si pošo od bijele crkve,
0814 Jesi l’ išo pobratimu svome —
0815 Pobratimu Žagrović Spasoju?”
0816 A veli mu Ajanović Ahmo:
0817 „N’jesam išo njemu u čardaka.”
0818 Pa mu veli Velagić Selime:
0819 „A ja idem pravo na planinu,
0820 Do čardaka harambaše Spasa,
0821 I meni je Bogom pobratime.”
0822 A veli mu Ajanović Ahmo:
0823 „Ja te sama upuštiti ne ću.
0824 I ja ću se natrag povratiti.”
0825 To rekoše konje pojahaše,
0826 Pa odoše oba uz planinu.
0827 Kad su bili blizu do čardaka,
0828 Ugleda ih Žagrović Spasoja,
0829 Ugleda ih, pa ih ne poznaje,
0830 Pa Spasoje grlom zavikao:
0831 „A na noge šest stotina druga,
0832 Eto ozdo do dva konjanika —
0833 Beli jesu iz zemlje Madžarske,
0834 Već na noge, da ih pobijemo!”
0835 Svi hajduci na noge skočiše,
0836 Pa za tanke jele zapadnuše,
0837 Pripušća ih Žagrović Spasoja,
0838 Pa podviknu grlom u planini:
0839 „Ne naprijed do dva konjanika,
0840 Vidite li, gdje ste izginuli!”
0841 Kad to čuo Velagić Selime,
0842 Pa on grlom i avazom viče:
0843 „Sebi ruke, Žagrović Spasoja!
0844 Zar ćeš ubit pobratima svoga,
0845 Pobratima Velagić Selima
0846 I još pobra Ajanović Ahma?”
0847 Kad to začu silan harambaša
0848 On odmače pušku od očiju,
0849 Pa družini tiho besjeđaše:
0850 „Odmaknite puške od očiju,
0851 Ono su mi oba pobratima!”
0852 Žagroviću konje dotjeraše,
0853 Pa Spasoju Božja pomoć viču,
0854 Pitaše se za mir i za zdravlje.
0855 Izvede ih do svoga čardaka,
0856 Sva trojica sjede pred čardakom.
0857 U hlad sjeli pod tanku jeliku,
0858 Pa Spasoja Velagića pita:
0859 „Velagiću, Bogom pobratime!
0860 Odavno se vidjeli nijesmo,
0861 A kud si se pobro zamučio,
0862 Doklen li ćeš umoriti dora?”
0863 A veli mu Velagić Selime:
0864 „Pobratime Žagrović Spasoja!
0865 Hoću dolje Šibeniku saći,
0866 Da izbavljam bega Mehmed bega
0867 I begovih sedam bajraktara,
0868 Evo kaže Ajanović Ahmo,
0869 Da su oni još u Šibeniku.”
0870 Pa mu veli Žagrović Spasoja:
0871 „Čuješ li me Bogom pobratime,
0872 Pobratime Velagić Selime!
0873 Vidiš pobra moga i tvojega,
0874 Jednaci ste oba u obrazu,
0875 Da spremimo Ajanović Ahma,
0876 Neka ide pravo na Krajinu,
0877 Neka kaže ličkom Mustaj begu:
0878 „ „A mene su tebi opravili;
0879 Spremio me Žagrović Spasoja
0880 I sa njime Velagić Selime,
0881 Selam su ti oba opravili.” ”
0882 Nek’ beg kupi serhat i Krajinu,
0883 Nek’ povede kalauz Rizvana,
0884 Nek’ povede vojsku krajevima;
0885 Nek’ izvede kalauz Rizvane
0886 Vojsku silnu do moga čardaka.
0887 Kad nam Turci do čardaka dođu,
0888 Golema je Kostreša planina,
0889 Po planini pokrićemo vojsku,
0890 A mi ćemo opravit uhode,
0891 Spremit ih do bijele crkve,
0892 Kad banica bude išla crkvi,
0893 Hoće l’ ona o cvijetu doći.
0894 Ako crkvi ona ne dolazi,
0895 Nek’ se vojska u Krajinu vrati,
0896 Da udrimo s vojskom Šibeniku.
0897 Nije lasno na njeg udariti,
0898 S jedne strane što se može doći,
0899 A po suhu doći Šibeniku,
0900 Dobro znadeš, Bogom pobratime!”
0901 Pa spremiše Ajanović Ahma,
0902 Ode Ahmo pravo u Krajinu,
0903 A ostade Velagić Selime
0904 Na čardaku svoga pobratima,
0905 Hoće čekat vojsku od Krajine.
0906 Pa da vidiš Ajanović Ahma,
0907 Pa on begu na Krajinu zađe,
0908 Begu kaže, što je i kako je.
0909 Ode beže vojsku sakupljati,
0910 Skuplja vojsku čitav mjesec dana,
0911 Skupi vojske dvadeset hiljada,
0912 Sve bijesna po izbor junaka
0913 I dobavi kalauz Rizvana,
0914 Pa mu veli lički Mustaj beže:
0915 „Čuješ mene, kalauz Rizvane!
0916 Moreš li mi ti provesti vojsku,
0917 Provesti je na Kostreš planinu
0918 Do čardaka Žagrović Spasoje?”
0919 A veli mu kalauz Rizvane:
0920 „Mogu beže, života mi mogu!”
0921 Otlen krenu lički Mustaj beže
0922 I povede iz Krajine vojsku;
0923 Nu da vidiš kalauz Rizvana:
0924 On sve noćom s vojskom putovaše,
0925 Dnevi krije po planini vojsku,
0926 Pa izvede vojsku na Kostrešu
0927 Do čardaka Žagrović Spasoje,
0928 Uvedoše bega na čardake
0929 I dobro su bega dočekali.
0930 Kad se beže odmorio tude,
0931 Pa veli im lički Mustaj beže:
0932 „Čuješ mene, Žagrović Spasoja!
0933 Jeste l’ koga k crkvi opravljali?” —
0934 „Jesmo, beže, života mi moga!
0935 Banica će k crkvi dolaziti
0936 U nedjelju, koja prva dođe,
0937 Do nedjelje tri bijela dana.”
0938 Tu je beže bio zanoćio
0939 U čardaku Žagrović Spasoja,
0940 A veli mu beg Mustaj beg lički:
0941 „A koga ste dolje opravljali,
0942 Da nam hilu učiniti ne će?”
0943 A veli mu Žagrović Spasoja:
0944 „Nikom drugom vjerovao n’jesam,
0945 Da ga spremim crkvi baničinoj,
0946 Ja sam moga brata opravio,
0947 Moga brata Žagrović Stevana.
0948 Ti se ne boj, beg Mustaj beg lički,
0949 Nikakve se, beže ne boj hile!
0950 Čuješ mene, beg Mustaj beg lički,
0951 Kad svedemo vojsku u lugove,
0952 Mi ćemo se tebdil učiniti;
0953 I ja ću se tebdil učiniti
0954 Sa Turčinom Velagić Selimom;
0955 Sići ćemo do kamene crkve,
0956 Pa banicu tude dočekati,
0957 Hoće l’ dovest bega Mehmed bega,
0958 Hoće l’ dovest sedam bajraktara, —
0959 I njezinu vojsku osejriti.
0960 Ondar ćemo u lugove doći,
0961 Pa ti čisti haber donijeti.”
0962 Zboreći ih sabah zatekao,
0963 Tu je beže danak zadanio
0964 I akšam su tude dočekali,
0965 Kad je noći po jaciji bilo,
0966 Pa da vidiš Žagrović Spasoja,
0967 On od zemlje na noge skočio,
0968 Pa zavika grlom bijelijem:
0969 „Hajte Turci, da mi putujemo,
0970 Vakat nam je noćas putovati!”
0971 Jest se vojska hitro opremila;
0972 Pet stotina ljutoga uskoka,
0973 Stotina mu osta kod čardaka,
0974 Da mu čuva čardak od Madžara.
0975 Pa odoše pravo niz planinu
0976 I svedoše vojsku u lugove.
0977 Kada vojska u lugove sašla,
0978 Pa Spasoja begu progovara:
0979 „Beg Mustaj beg, Bogom pobratime!
0980 Pokrij beže iz okola vojsku.”
0981 Pa pokriše vojsku iz okola,
0982 Taman vojska oko jela pala,
0983 Tadaj veli Žagrović Spasoja:
0984 „Velagiću, Bogom pobratime!
0985 Der obuci madžarske haljine.”
0986 A Velagić obuče haljine,
0987 I Spasoja haljine obuče,
0988 Pa su dobre konje pojahali.
0989 Pa da vidiš Velagić Selima,
0990 Gdje on veli ličkom Mustaj begu:
0991 „Mi odosmo kamenitoj crkvi.
0992 Ako meni do nevolje dođe,
0993 Isturiću dvije puške male,
0994 Obje puške do dva haberdara.
0995 Kad čujete puške u lugove,
0996 Nek’ polete brže konjanici.
0997 Znadni dobro, lički Mustaj beže,
0998 Gdje sam onda zaturio kavgu
0999 Kod bijele crkve baničine.”
1000 Pa Spasoja bratu govoraše:
1001 „Čuješ brate, Žagrović Stevane!
1002 Ti ćeš nisko popušćati društvo,
1003 A s našijeh pet stotina druga,
1004 Blizu crkvi ti ćeš prilaziti,
1005 Jer je u nas pouzdano društvo.”
1006 To rekoše, pa se razdvojiše
1007 Obadva su crkvi salazili,
1008 Ne spazi ih niko od Madžara.
1009 Kad su došli crkvi baničinoj,
1010 Poč’o se je narod iskupljati,
1011 Pa sve narod crkvi dolazaše;
1012 Kod crkve su noćcu zanoćili,
1013 Kad u jutro zore dočekaše,
1014 Oko crkve narod se skupio,
1015 Jer je bila cvijetna nedjelja.
1016 Dok na gradu pukoše topovi,
1017 Tutanj dođe crkvi baničinoj;
1018 Dok rekoše, banica je pošla
1019 Iz bijela šibeničkog grada. —
1020 A što veli Žagrović Spasoja:
1021 „Čuješ li me, silan Velagiću!
1022 Mi hajdemo konje pojahati,
1023 Hajd’mo poljem nisko salaziti,
1024 Da sejrimo vojsku baničinu,”
1025 Otale su konje pojahali,
1026 Pokraj mora konje otjeraše,
1027 Pokraj mora pomoli se vojska,
1028 Pa katane prve im bijahu,
1029 A za njima pješci udarili.
1030 Ima brate silovite vojske!
1031 Kočije se jedne pomoliše,
1032 Kočije su šibeničkog bana,
1033 U kočijam’ ban je i banica,
1034 Sve gledaju do dva pobratima;
1035 Kočije su njiha razminule,
1036 Još pedeset prolazi kočija;
1037 Pa pogleda Velagić Selime:
1038 Kočije se druge pomoliše,
1039 Nit’ ih vuku konji nit’ volovi,
1040 Već ih tegli sedam bajraktara
1041 Našeg bega — žalosna mu majka!
1042 Pa pogleda Žagrović Spasoja,
1043 Pa ugleda Đulić bajraktara,
1044 Na Đuliću odijela nema,
1045 Pocrnio kao gavran crni,
1046 Bos je Đulić, ni obuće nema,
1047 U Đulića noge ispucale,
1048 Ispucale ruke do ramena,
1049 Na glavi mu kapa izderana,
1050 Kroz kapu mu perčin propanuo.
1051 Pa što veli Žagrović Spasoja:
1052 „Pobratime Velagić Selime,
1053 Vidi vašeg Đulić bajraktara!” —
1054 „Vidim, pobro, života mi moga!”
1055 Pa je Selim dora protjerao
1056 Mimo vranca Žagrović Spasoje,
1057 Bajraktare srete i kočije.
1058 Velagiću suze udarahu,
1059 Velagić im turski selam viknu.
1060 Besjedi mu Đulić bajraktare:
1061 „Haj ne luduj, fisan Madžarine,
1062 Ne sprdaj se turskome selamu!”
1063 Pa da vidiš silna Velagića!
1064 Do kočija dotjera dorata,
1065 Na kočijam čohu podignuo,
1066 U kočijam’ bega ugledao
1067 I kod njega lijepa Ružica,
1068 Mila kćerka šibeničkog bana,
1069 Igraju se u kočijam’ šaha;
1070 U bega je sablja preko krila.
1071 Pa mu veli Velagić Selime:
1072 „Beg Mehmed beg, grom te udario,
1073 Vidiš, beže, njima ne vidio!
1074 Gdje ti crče sedam bajraktara,
1075 Tegleći ti varakli kočije!”
1076 A veli mu beg Mehmed beg lički:
1077 „Hajd’ ne luduj, fisan Madžarine!
1078 Ne tegli me sedam bajraktara,
1079 Već me tegle dvije bedevije.”
1080 Pa do pola sablju potegao,
1081 Do pola je bješe izvadio.
1082 Pa potegnu Selim hamajliju,
1083 Pa on uči svoju hamajliju,
1084 Goni dora spored kočijama,
1085 Madžari se ništa ne sjećahu.
1086 A da vidiš Žagrović Spasoja,
1087 Pa do bega dotjera vranina,
1088 Sa kočija podiže kadifu,
1089 U kočijam’ bega ugledao,
1090 Pa mu veli Žagrović Spasoja:
1091 „Vidiš beže, njima ne vidio!
1092 Gdje ti crče sedam bajraktara,
1093 Vukući ti varakli hočije!”
1094 Kad pogleda beže iz kočija,
1095 Al ga vuče sedam bajraktara,
1096 Kada beže vidje bajraktare,
1097 Tadaj beže u kočijam’ pisnu.
1098 A da vidiš Žagrović Spasoje,
1099 Pa potegnu sablju od pojasa,
1100 U katane juriš učinio.
1101 Kad to vidje Velagić Selime,
1102 Obadvije puške isturio
1103 Turci čuše u lugovim’ puške,
1104 A da vidiš Žagrović Stevana,
1105 Pa poletje lugom mahnitijem,
1106 A za njime pet stotin’ drugova
1107 Stevan viče ličkog Mustaj bega:
1108 „Brže s vojskom, lički Mustaj beže,
1109 Jer Spasoja hoće poginuti.
1110 I sa njime silan Velagiću!”
1111 Planu puška kod bijele crkve.
1112 Obadva su zaturila kavgu,
1113 Pa je Stevan k crkvi doletio.
1114 Pade zemlji društvo Stevanovo,
1115 Pa zapuca iz hitrih pušaka.
1116 U to doba lički Mustaj beže,
1117 Udariše turski konjanici.
1118 No da vidiš Žagrović Spasoje,
1119 Posiječe jednog kapetana
1120 I vrana mu ata ugrabio;
1121 Pa on dođe begu Mehmed begu:
1122 Izašo je beže iz kočija,
1123 Gola mu je sablja u šakama,
1124 Drži sablju u desnici ruci,
1125 A lijevom držaše Ružicu,
1126 Milu kćerku šibeničkog bana.
1127 Pa mu veli Žagrović Spasoja:
1128 „Maj ti ata, beže Mehmed beže,
1129 Jaši ata, Bog te ne ubio!”
1130 Beg Mehmed beg ata uzjahao,
1131 Ni djevojke ne htje ostaviti,
1132 Te je Ružu na sape turio,
1133 A čuva ga Žagrović Spasoja.
1134 Dok djevojku pasom opasao,
1135 Opasa je od sablje kajasom,
1136 Dobro za se priveza djevojku.
1137 Po polju je tama pritisnula,
1138 Puška plamti kao smrekovina.
1139 No da vidiš bega Mehmed bega,
1140 Beže bježi lugom krajevima,
1141 Pa iz boja bješe izjahao,
1142 Beže dođe u vrh od lugova,
1143 Izbježo je tamam dva sahata,
1144 Pa je beže ata odjahao,
1145 Beže sjede u zelenu travu,
1146 A kod njega kafazli Ružica.
1147 Tamam sjede i malo otpoče,
1148 Dok mu sedam bajraktara dođe:
1149 Bajraktari u krv ogreznuli,
1150 A veli im beže Mehmed beže:
1151 „Oklen znate, da sam ovdje došo?” —
1152 „Kaza nama Žagrović Spasoja,
1153 Kaza nama, gdje si pobjegao.”
1154 A veli im beže Mehmed beže!
1155 „O Boga vam sedam bajraktara!
1156 Što se radi kod bijele crkve
1157 Ko li gine, ko li zadobiva?”
1158 A veli mu sedam bajraktara:
1159 „Ne pitaj nas, beže Mehmed beže!
1160 Dosta jada i tamo i amo,
1161 Boj je bio punih pet sahata,
1162 A ko nije tude poginuo,
1163 Poginuo od madžarske vojske,
1164 On pobježe pravo Šibeniku,
1165 Sva madžarska vojska pobjegnula,
1166 Pa se jesu u grad zatvorili.
1167 Ne smje beže na grad udariti,
1168 Pa se vojska otlen povratila,
1169 Vratila se baničinoj crkvi;
1170 Kad su došli pred crkvenska vrata,
1171 Tude našli obe Žagrovića,
1172 Gole sablje drže u šakama,
1173 Obadva su u krv ogreznula
1174 Ko je došo prije od Turaka,
1175 Hoće Turci, da obiju crkvu.
1176 Ne dadu im do dva Žagrovića:
1177 „Mi ne damo crkve obijati,
1178 Dok ne dođe lički Mustaj beže!”
1179 U to doba beg Mustaj beg dođe,
1180 Beže ljubi oba Žagrovića,
1181 Pa ih ljubi među oči crne;
1182 Doklen dođe serdar aga Mujo,
1183 Mustaj begu ode besjediti:
1184 „Beg Mustaj beg, sve ti jazuk bilo,
1185 Nema tvoga brata Mehmed bega,
1186 Ni tvojijeh sedam bajraktara,”
1187 A veli mu Žagrović Spasoja:
1188 „Pobjego je beg Mehmed beg lički,
1189 Pobjego je na lugove gornje.”
1190 Žagrovići crkvu otvoriše,
1191 Otvoriše, pa je poharaše,
1192 Pa po polju kupe ranjenike,
1193 A lešine tude pokopaše.
1194 Pa što vele oba Žagrovića:
1195 „Beg Mustaj beg, hajde da idemo,
1196 Madžarima more indat doći,
1197 Pa moremo grdno izginuti.”
1198 U riječi u kojoj bijahu —
1199 Dok na gradu pukoše topovi,
1200 Sve madžarska pridolazi vojska.
1201 Kada Turci začuše topove,
1202 Pa otalen Turci pokrenuše,
1203 Pa su došli na lugove gornje,
1204 Tude našli bega Mehmed bega
1205 I kod njega do pet bajraktara,
1206 A dva leže u zelenoj travi,
1207 Jer su oba dopanula rana;
1208 Pa umrla oba bajraktara.
1209 Bajraktara oba ukopaše,
1210 Pa otalen Turci pokrenuše;
1211 Izađoše na Kostreš planinu
1212 Do čardaka Žagrović Spasoje. —
1213 Žagrovići tude ostanuše,
1214 Beže ode natrag u Krajinu.