Vihor ružu po polju nosaše,
Na Jovine dvore nanosaše;
Al’ u dvoru niko ne bijaše,
Osim Jovo i Jovina Mara.
Beg Jovan-beg lahur zavijaše, 5
Maru ljubu na krilu držaše, —
Kako koju burmu odvijaše,
Maru ljubu u lice ljubljaše.
Beg Jovan-beg Mari govoraše:
„O, Marija, draga dušo moja, 10
„Što te pitam — pravo ćeš mi kazat’?"
Mara Jovi tiho progovara:
„Hoću, Jovo, mio gospodare!“
Jovo Mari onda progovara:
„Jesu l’ slatka medna usta moja, 15
„Mirišu li mišćem njedra moja,
„Je li mehka desna ruka moja?“
Mara Jovi tiho progovara:
„Slađa su mi medna usta tvoja,
„Već u babe kutija šećera; 20
„Mirišu mi mišćem njedra tvoja,
„Već u babe kita karanfila;
„Mekša mi je desna ruka tvoja,
„Već u babe četiri jastuka
„Paunovim perjem naložena." 25
↑Slična ovoj pjesmi nalazi se u „Zbirci srpskih narodnih ženskijeh pjesama“ Vuka St Karadžića, državno izdawe kraljevine Srbije, — pod naslovom „Jovo i Marija,“ na strani 205—206, a pod brojem 287.
Luča, književni list društva „Gorski vjenac“, godina II sveska XII, za decembar, urednik prof. Lazar T. Perović, Cetinje, K. C. Državna štamparija, 1896., str. 565.
