Mrtva ljubav
| Mrtva ljubav (1901) Pisac: Jelena J. Dimitrijević |
Umuk’o je bulbul mali
Pre no što su ruže svele;
Opusteli gusti luzi;
Đul-bašče su zanemele;
Presušili šedrvani
Pre letnjega sunca jare;
A pre zime ozebli su
I bogati i fukare.
Nigde defa ni tambure,
Nit’ se gdegod pesma čuje,
Samo tužno sa minara
„Alah ekber” odjekuje.
Na odru je mrtva Ljubav.
Nebo za njom suze roni.
Oh! ne boj se! priđi bliže,
Sa lica joj pokrov sloni:
Poznaćeš je. Ona ti je
Sedmo nebo otvorila;
Pružila ti džehnet-šerbet
Pre no što si edžel pila;
Vodila te po džehnetu,
Najsrećniji kamo hode;
Posadila među cveće
Kraj studenca žive vode.
Udružila s hurijama,
Mesto dala među njima;
Pokazala sve miline
Što na nebu islam ima.
Sad je mrtva. Bašče neme.
Za njom mali bulbul tuži.
Pusti luzi. Nebo plače.
Zemlja svoje lice ruži.
Izvor[uredi]
1901. Zora, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 6, brojevi 8 i 9: str. 281.
|