Mrvaljev Vukota i paša od Zvornika[1]
Još zorica ne zabijeljela,
Ni danica pomolila lica,
Ni od dana nikakva poznanja,
Podranila turkinja đevojka,
Mila seetra Zvorničanin Muja? 5
I u ruke ibričak uzela,
Pa je eto vodi i studencu.
Kad se mlada vodi primaknula,
Dade joj se nešto poslušati,
Jeka stoji u zelenu lugu. 10
Odista se cura prepanula,
Pa je hitno natrag uzbjegnula.
No joj neko iz lužine viče:
„A, neboj se, lijepa đevojko!
„Ja te Bogom od nevolje kumim, 15
„Donesi mi malo vode hladne,
„Ljute su me rane popanule!"
Cura mlada za Boga hajaše;
Hladne vode ibrik napunila,
Pa je eto k ranjenu junaku, 20
Studenom ga vodom napojila,
Pa mu rane stade zamotavat’,
Od košulje svilenim rukavom.
Kad mu malo život povratila
Mlada bula njemu besjedila: 25
„Oj Boga ti, neznana delijo,
„Od kojeg si grada jal’ palanke,
„Pravo mi se po imenu kaži;
„Kad si mene Bogom bratimio,
„Vjera moja prokazat’ te neću!" 30
Ranjen junak curi odgovara:
„Ej Boga mi, lijepa đevojko,
„Kad me pitaš pravo ću ti kazat’.
„Ja sam junak sa sred Gore Crne,
„Iz pitoma mjesta Velestova, 35
„Sa kraj Čeva mjesta krvavoga
„Po imenu Mrvaljev Vukota.
„Sestro moja, po Bogu jednome,
„Ja sam amo često dolazio,
„I gonio konje i volove, 40
„A ćerao na buljuke ovce.
„Pa sam sinoć, sestro, dolazio,
„I zli me je udes dohvatio.
„Gracka me je opazila straža,
„Na mene je oganj oborila, 45
„Ni jedna me puška ne dohvati,
„Dok podockan puknula lubarda, —
„Da Bog da mu nikad ne pucala, —
„Desnu mi je nogu salomila.
„No Boga ti, lijepa đevojko, 50
„Pravo mi se po imenu kaži, —
„Imadeš li od roda ikoga?"
Mlada bula njemu odgovara:
„Imam brata jedinca u majke,
„Po imenu Zvorničanin Muja!“ 55
Tad Vukota curi besjedio:
„Oj Boga ti, lijepa đevojko,
„Ti pozdravi tvoga brata Muja,
„Od mene mu Bogom pobratimstvo,
„Još suviše svetoga Jovana, 60
„Nek me nosi na njegove dvore,
„Nek me vida, dokle me izvida,
„Da ću njemu hiljadu dukata,
„I da ću mu stotinu ovnova,
„I dvanajest iz rala volova, 65
„Još suviše dva od zlata sata,
„Te ih mene vidiš o gr’ocu!“
Njemu bula vjeru založila,
Da ć’ u brata izum izvaditi.
Otlen mlada doma pohitala; 70
A kad dođe u šikli odaju,
Bratu Muju stade govoriti:
„Mili brate, od oca i majke,
„Ako ćeš mi zadat vjeru tvrdu,
„Vjeru moju da slomiti nećeš:
„Hoće sestra tebi nešto pričat’." 75
Mujo sestri tiho odgovara:
„Kunem ti se dinom i amanom,
„I turskijem postom ramazanom,
„Tvoju vjeru salomiti neću,
„No slobodno možeš bratu pričat!" 80
Hajka bula bratu govorila:
„Eto, brate, u zelenom lugu,
„Ranjen leži Mrvaljev Vukota,
„Pa je tebe Bogom bratimio,
„Da nikome njega ne prokažeš, 85
„Da ga nosiš na tvoje dvorove,
„Da ga vidaš, doklen ga izvidaš;
„Desna mu je noga salomljena,
„Daće tebi hiljadu dukata,
„I daće ti stotinu ovnova, 90
„I dvanajest za jaram volova,
„Preko toga dva od zlata sata,
„Još suviše svetoga Jovana,
„Tri puta ti obećaje kumstvo!"
Ej kad Mujo začu lakardiju, 95
Brzo pođe zelenome lugu.
I tu nađe ranjena junaka,
Đe je njega sanak prevario.
Viđi Muja, da ga Bog ubije,
Đe je sestru ljuto prevario, 100
Pa se tajko lako privukuje
Do ranjena Mrvaljev Vukote,
Ukrade mu bistra dževerdara,
Ukrade mu dvije kuburlije,
Ukrade mu dva od zlata sata, 105
Iz kora mu sablju izvadio,
Sve to nosi u svoju odaju,
Pa se k njemu opet povratio,
Al’ se tužan hajduk probudio,
Pa kad viđe što se dogodilo, 110
Tad se grdnu jadu osjetio,
I turčinu stade govoriti:
„O, turčine, Zvorničanin Mujo,
„Ljuto ti si mene prevario,
„Ukrao mi svijetlo oružje, 115
„Bog t’ i Božja vjera salomila.
„Bog će dati, da od njega platiš.
Za to ture ni abera nema,
No ga bije nogom i opankom,
Pa ovako njemu progovara: 120
„Kurvo jedna, od gore hajduče,
„Sve do sele što si učinio, —
„Sve do sele, sve o tvojoj duši,
„A od sele sve o mojoj duši,
„Ti si silan zulum počinio, 125
„U Travniku i oko Travnika,
„Znaš, đaure, što je lani bilo:
„Pašina si posjekao sina,
„Oba si mu oka izvadio,
„Kuću si mu u crno zavio. 130
„Sam te Alah noćas ulovio,
„Da nam glavom sve od jednom platiš!“
Sad mu Mujo savezao ruke,
Ranjen hajduk branit se ne može.
Svezana ga u lug ostavio, 135
A on paši trči na divana,
Pa ovako njemu govorio:
„Gospodine, pašo, od Zvornika,
„Šta bi dao onome junaku,
„Da ti preda tvojega krvnika — 140
„Baš krvnika Mrvaljev Vukotu,
„Koji ti je oči izvadio,
„Jedinca ti pogubio sina?"
A kad paša Muja saslušao,
On na njega oči iskolači, 145
Pa ovako njemu govorio:
„Muči, Mujo, nemoj zanovetat’,
„Nemoj moje rane vrijeđati.
„Ko će vijar vjetar uhvatiti, —
„Vijar vjetar Mrvaljev Vukotu, 150
„Koji mi je oči izvadio, —
„Sulejmana sina pogubio!“
Tada Mujo paši govorio:
„Čuješ, pašo, dragi gospodare,
„Daj ti meni četiri kavaza, 155
„Da ja lugu pođem zelenome,
„Živoga ću dovesti preda te,
„Il’ dovesti, ili donijeti?"
Dade paša četiri kavaza.
Kada bili lugu zelenome, 160
I viđoše hodit’ ne mogaše,
Napraviše drvena nosila,
Poniješe Mrvaljev Vukotu,
Poniješe paši na divanu.
Kad ga paša dobro razgledao, 165
Tad Vukoti tiho govorio:
„O, krvniče, Mrvaljev Vukota!
„Sve do sada što si učinio,
„Sve do sada — sve o tvojoj duši,
„A osele sve o mojoj duši. — 170
„Deder pričaj što si učinio,
„Lakše će ti biti malo duši!?"
Tad Vukota paši odgovara:
„Gospodine, pašo, od Zvornika,
„Kad me pitaš pravo ću ti kazat: 175
„Ja sam, pašo, često dolazio
„I Zvornpka vama polazio.
„Ćerao sam konje i volove,
„A ćerao na buljuke ovce,
„Sjekao sam turke janjičare, 180
„Koji muče sirotinju tužnu.
„Pa sam, pašo, lani dolazio,
„I tvojega sina pogubio, —
„Pogubio Sulejmana mlada, —
„Rusu sam mu posjekao glavu, 185
„Ponio je lomnoj Gori Crnoj,
„Uzeo mu ata četvrtaka.
„Pa sam, pašo, sinoć dolazio,
„Oćah kakav šićar šićariti,
„No me uda sreća postignula, 190
„Gracka me je straža opazila,
„Na mene je oganj oborila,
„Ubila me sa grada lubarda,
„Desnu mi je nogu salomila,
„No se, pašo, nemoj začuditi, 195
„Što sam tvoga pogubio sina?
„Imao sam dobra prijatelja,
„Prijatelja pobratima Muja?
„On je mene izd’o Sulejmana,
„Tako smo se, pašo, pogodili. 200
„Ja mu uzeh ata četvrtaka
„I uzeh mu sa ramena glavu,
„A on uze bistra dževerdara,
„Dževerdara Sulejmana tvoga,
„On mu uze dvije kuburlije, 205
„Sulejmana, pašo, sina tvoga,
„Još mu uze dva od zlata sata?
„Sulejmana, pašo, sina tvoga;
„Ako li mi, pašo, ne vjeruješ,
„Pošlji, pašo? na Mujovu kulu? 210
„Sve ćeš naći što Vukota kaže!“
A kad paša začu lakardiju,
On poviknu četiri kavaza,
Opremi ih na Mujovu kulu.
Poče Mujo nešto klepetati, 215
No mu paša neda rasklopiti?
Odigraše četiri kavaza? —
Odigraše na Mujovu kulu?
Sve nađoše, što Vukota kaza?
Sve nađoše paši doniješe. 220
A kad paša sve to sagledao:
On namaknu okom na dželate,
Te Mujovu posjekoše glavu,
Pa dobavlja sa mora ećime?
Stade vidat’ Mrvaljev Vukotu? 225
Vidao ga pb godine dana?
Dok Vukota dobro ozdravio?
Pa ga paša izvodi preda se?
Te ovako njemu govorio:
„O, hajduče, Mrvaljev Vukota? 230
„Koji si mi oči izvadio,
„Jedinca mi sina pogubio, —
„Od mene ti Bogom prosto bilo,
„Sve do sada što si učinio;
„Idi sada tvome zavičaju, 235
„Samo ću te nešto zamoliti:
„Ovamo se nemoj povraćati!"
Pa mu paša pratioce dava
Do granice od Gorice Crne.
Vukota je paši zahvalio, 240
Na ljucki se s njime razdvoio,
Pa otide svome zavičaju,
U pitomo mjesto Velestovo. —
To je bilo, to se dogodilo;
Sad nam, braćo, mir i zdravlje bilo? — 245
Braći ođe i drugoj što dođe.
Pribilježio: N. Simonović.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
