Mojim pesmama

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Mojim pesmama
Pisac: Jovan Sterija Popović


Sterija.jpg


        Mojim pesmama

Odlazite, pesne moje,
Moga čuvstva mila čeda,
Kol'ko ćete l' trpet' vreda
Od nestašnih zolja mnogih!

Kad ljubovno ljubov blaga
Svom porodu prašta mane.
Stroge jesu oči strane,
I spev hudi mrakom kazne.

No nek samo Srpstvo traje,
Makar bili vaši dani
Zaboravom pretrpani,
Il' pesništva smešna bruka.

Nek sudbine strela svaka
O vas bolje vrh otupi,
Da kad Srpstvu zlim pristupi
Ne uzmože rane dati.

Naglost, razdor i nesloga,
Praotačne naše kletve
Neka u vas traže žertve,
Kad se njima rod zarazi.

Neka Srpstvo bude slavno,
Ma se hvala od vas krila,
Ta naša je gordost bila
Samo roda glas uzneti.

Nek veselo Srpstvo bude,
I tako su bolne grudi,
Gde se čuvstvo k pesmi budi,
I tuga je pevcu druga.

Ako l' nežno kakvo srce
Vaš, pesmice, zvuk ushiti,
Neka samo lepim kiti
Svoje prsi, svoje nravi.

Nek se prođe vence slati,
Pevca želja ta ne draži,
Koliko li slava važi,
Kad se brza smrt prijavi!

Podizati roda cenu,
Jedan spomen nek nas prati,
Pak i taj će tokom sprati
Povremena nagla reka.



Napomene[uredi]

  • Ova pesma je objavljena: Davorje, Novi Sad, 1854 str. II. — Davorje I. Narodna Biblioteka Braće Jovanovića sv. I str.�7. Pančevo, 1881. — Davorje, Srpska Književna Zadruga knj. 3 str. 3. Beograd, 1892.

Izvori[uredi]

  • Jovan Sterija Popović: Celokupna dela, knjiga 4, strana 74-75, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 164 godine.