Moja pesmo...
| Moja pesmo... (1865) Pisac: Stojan Novaković |
Moja pesmo, odavno te nema,
Sad si došla setna, rasplakana,
Jekni, neka uteha ne drema,
Oj, tako ti najslađega dana!
Slabost pusti, kolebanje, tamu,
Nemoj kleti — sve od mraka biva!
Tebe hoću, da me grliš, samu,
Ne da kuneš, tako t’ Boga živa!
Tvoje kletve, tvoje uzdisaje,
Tvoje suze vetrovi razneće,
Ono vrelo u večitost traje,
S tvoje kletve presahnuti neće!
Oj, jekni mi utešenjem svetim
S onog visa gde plač i smeh prođu,
Da veselo dalje, dalje letim:
Jetke strele neka me mimođu.
Izvor
[uredi]1865. Vila. Godina prva, broj 30, str. 366-367.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Stojan Novaković, umro 1915, pre 109 godina.
|