Moskovski darovi i Tursko uzdarje

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

0001 Sitne knjige zemlju prijeđoše,
0002 Prijeđoše zemlju i gradove,
0003 Dokle knjige k divanu dođoše
0004 Mujezitu caru Turačkome;
0005 Evo knjige od Moskve prostrane,
0006 I uz knjige gospodski darovi:
0007 Samom caru od zlata sinija,
0008 Na siniji od zlata džamija,
0009 Oko nje je zmija ispletena,
0010 Na glavi joj alem kamen dragi,
0011 Pri kome se hoditi viđaše
0012 Usred tavne noći bez mjeseca,
0013 Kako u dan, kada grije sunce;
0014 Ibrahimu sinu carevome,
0015 Dođoše mu dvije sablje britke,
0016 Na sabljama dva gajtana zlatna,
0017 Na gajtanim’ dva kamena draga;
0018 Najstarijoj carevoj sultani,
0019 Njoj bijaše od zlata bešika,
0020 Na bešici soko tica siva.
0021 A kad caru dari dopanuše,
0022 Od dara se care uzmučio,
0023 Jer ne ima dara za uzdarje:
0024 Sve mislio, nije s’ domislio;
0025 Kogođ caru bješe dohodio,
0026 Svakome se care pofaljuje
0027 Kakvi su mu dari dopanuli
0028 Od velikog cara Moskovskoga;
0029 Ne bi li ga tkogođ naučio,
0030 Šta će poslat’ u zemlju Moskovsku.
0031 Dođe njemu paša Sokolović,
0032 Fali mu se care za darove;
0033 Po tom dođe hodža i kadija,
0034 Smjerno mi se caru pokloniše,
0035 Ljubiše mu ruku i koljeno,
0036 Pak s’ i njima care pofaljuje,
0037 Kakvi su mu dari dopanuli;
0038 Po tom care njima besjedio:
0039 „Sluge moje, hodžo i kadijo!
0040 „Ne biste li mene naučili,
0041 „Šta ću poslat’ u zemlju Moskovsku
0042 „Za uzdarje iz mojega carstva?”
0043 A oni mu stidno besjediše:
0044 „Voljan care, dragi gospodaru!
0045 „Mi nijesmo od nauka tvoga,
0046 „Nit’ možemo tebe naučiti:
0047 „No dozovi starca patrijara,
0048 „Hoće tebe starac naučiti,
0049 „Šta ćeš poslat’ u zemlju Moskovsku
0050 „Velikome caru Moskovskome.”
0051 A kad care r’ječi razabrao,
0052 Brže posla svojega gavaza,
0053 Te dozvaše starca patrijara;
0054 A kad dođe starac patrijare,
0055 I njemu se care pofaljuje,
0056 Kakvi su mu dari dopanuli,
0057 Pak mu po tom care besjedio:
0058 „Slugo moja, stari patrijare!
0059 „Ne bi l’ mene naučio, slugo,
0060 „Šta ću poslat’ u zemlju Moskovsku?”
0061 Njemu starac stidno besjedio:
0062 „Sultan-care, ogrijano sunce!
0063 „Ja nijesam od nauka tvoga,
0064 „Jer je tebe i Bog naučio;
0065 „Imaš, care, u tvojemu carstvu,
0066 „Ti imadeš dara za uzdarje,
0067 „Koji nisu tebi za potrebu,
0068 „A njima bi vrlo milo bilo:
0069 „Pošlji štaku Nemanića Save,
0070 „Zlatnu krunu cara Kostantina,
0071 „I odeždu svetoga Jovana,
0072 „Krstaš barjak Srpskog Knez-Lazara;
0073 „To ti, care, ništa ne trebuje,
0074 „A njima će vrlo milo biti.”
0075 A kad care r’ječi razabrao,
0076 On pripravi gospodske darove,
0077 I dade ih Moskovskim delijam’;
0078 Isprati ih starac patrijare,
0079 Još ih uči starac patrijare:
0080 „Id’te s Bogom, Moskovske delije!
0081 „Ne idite drugom carevijem,
0082 „Već idite gorom, kroz planinu,
0083 „Jer će za vam’ silna potoč poći,
0084 „Oteće vam hrišćanska zlamewa;
0085 „A ja sam već izgubio glavu
0086 „I t’jelo je moje poginulo,
0087 „Ma mi ne će duša, ako Bog da!”
0088 Pak se s njima razdvojio b’ješe.
0089 Kad je care dare opravio,
0090 On se za to svakom pofaljuje;
0091 K njem’ dolazi paša Sokolović,
0092 ’Vako njemu care besjedio:
0093 „Znaš li, pašo, moja vjerna slugo!
0094 „Šta sam posl’o u zemlju Moskovsku?
0095 „Poslah štaku Nemanića Save,
0096 „Zlatnu krunu cara Kostantina,
0097 „Krstaš barjak Srpskog knez-Lazara
0098 „I odeždu svetoga Jovana;
0099 „To mi nije ništa trebovalo,
0100 „A njima će vrlo milo biti.”
0101 Ma ga pita Sokolović paša:
0102 „Sultan-care, ogrijano sunce!
0103 „Tko je tebe na to naučio?”
0104 Car mu kaže pravo i lijepo:
0105 „Nauči me starac patrijare.”
0106 Njemu paša tiho besjedio:
0107 „Sultan-care, ogrijano sunce!
0108 „Bud ti posla hrišćanska zlamenja,
0109 „Za št’ ne posla ključe od Stambola?
0110 „Poslije ćeš dat’ ih na sramotu:
0111 „Ono ti je i držalo carstvo.”
0112 Kad je care pašu razumijo,
0113 Ovako mu bješe besjedio:
0114 „Idi pašo, moja vjerna slugo!
0115 „Te pokupi Turke janičare,
0116 „I dostigni Mosvkoske delije,
0117 „Pak ti otmi hrišćanska zlamenja,
0118 „A pogubi Moskovske delije.”
0119 Hitro njega paša poslušao,
0120 On pokupi Turke janičare,
0121 Pa odoše drumom širokijem,
0122 Te ćeraju Moskovske delije,
0123 Al’ delije nigđe ne stigoše;
0124 Pak se natrag oni povratiše,
0125 I paša se caru kunijaše,
0126 Da ne viđe Moskovske delije.
0127 Onda care paši govorio:
0128 „Idi pašo, moja vjerna slugo!
0129 „Te pogubi starca partrijara.”
0130 Hitro njega paša poslušao,
0131 On ufati starca patrijara,
0132 Hoće paša da pogubi starca,
0133 Ma je starac paši besjedio:
0134 „Aman malo, pašo gospodaru!
0135 „Ne gubi me na zemljici suhoj;
0136 „Jer će za mnom obratiti suša
0137 „Tri godine dana bez prestanka.”
0138 A kad paša starca razumijo,
0139 Povede ga na to more sinje;
0140 Kad na more on dovede starca,
0141 Tu ga hoće paša da pogubi,
0142 Opet njemu starac govoraše:
0143 „Aman pašo, ako Boga znadeš!
0144 „Ne gubi me na moru sinjemu;
0145 „Jer će za mnom obratit’ vrijeme;
0146 „Ustanuće mora i jezera,
0147 „Potopiće lađe i galije
0148 „I svu zemlju na četiri strane.”
0149 Varaše ga stari patrijare,
0150 Al’ se paša varat’ ne davaše,
0151 Sabljom manu, os’ječe mu glavu.
0152 Pogubiše starca patrijara,
0153 Bog mu dao u raju naselje!
0154 Nama, braćo, zdravlje i veselje!

Izbor[uredi]

  • Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 62-66.